Mali parking, a veliki problem

Novoj ekonomiji javio se čitalac Milorad Rančić, privrednik iz Inđije, inače predstavnik Udruženja za zaštitu potrošača Prosperitet iz novog Sada. Požalio se kako ne može da registruje automobil, zbog duga parking servisu u iznosu od 60.000 dinara.

Rančić objašnjava kako mu je registracija automobila nedavno istekla. Kada je otišao da registruje auto, sačekalo ga je neprijatno objašnjenje: vozilo ne može da registruje dok ne plati kaznu za parkiranje koja mu je napisana u Nišu.

Rečeno mu je da nije izmirio obavezu prema niškom Parking servisu, koji mu je napisao kaznu još 2018. godine.

Protiv njega je pred sudom pokrenut postupak, a parking servis je kao dokaz priložio fotografiju vozila koje kako je navedeno, pripada Rančiću.

Sagovornik Nove ekonomije tvrdi da tada nije ni bio Nišu, kao i da pre suđenja nije dobio fakturu ili obaveštenje o kazni koja mu je napisna.

„Na zadnjem suđenju, rekao sam da ostajem pri iskazu da nisam parkirao. Sudiji sam rekao da tog dana i u to vreme koje je nazanečno na fotografiji, ja nisam bio na tom mestu, nego sam bio na Mesecu. Na pitanje sudije da obajsnim kako je to moguće, odgovorio sam da ću joj kao dokaz doneti verodostojnu ispravu na memorandumu moje firme, sve potpisano i overeno pečatom i fotografiju na kojoj ćete videti da sam parkirao na mesecu“, kazao je on.

Rančić kaže da je to rekao s namerom da se našali, ali i da pokaže kako digitalna fotografija ne može da bude validan dokaz na sudu jer lako može da se montira.

„Ja sam (na fotografiji) na registarskoj tablici od nule napravio jedinicu. Pet minuta mi je bilo potrebno“, dodaje Rančić.

On podseća da, po Ustavu Srbije, fizička lica i njihova imovina mogu da budu fotografisani samo po nalogu suda ili tužioca.

„Niko nema pravo da slika moj auto. Sa kojom namerom? Da li će sutra da mi podmetne bombu, to ja kao vlasnik vozila postavljam sebi pitanje. Znači, može da me slika samo ako ima odobrenje nadležnog organa“, navodi sagovornik Nove ekonomije.

Sudska praksa takođe potvrđuje da se slučajevi poput njegovog odbacuju zbog nedostatka verodostojnih dokaza, navodi Rančić.

„To što oni podnose sudu kao verodostojnu ispravu je falsifikovana faktura. Drugo, fotografija može da bude falsifikovana, montirana. Treće, sudska praksa pokazuje da nema dokaza. Imao sam 2014. godine sličnu situaciju s parkiranjem u Inđiji kada su me kaznili i priložili fotografiju vozila kao dokaz. Sudija je to pravilno procenio i rekao da digitalna fotografija ne može da bude dokaz na sudu i to je odbačeno zbog nedostatka dokaza“.

On, međutim, strahuje da ovoga puta neće biti tako.

„Oni misle da tako pune budžet, a ustvari prazne budžet. Treba da nas puste da radimo, da proizvodimo i da tako punimo budžet. Ako oni misle da će mi prodati auto i napuniti budžet, to je čista glupost“, smatra Rančić.

Rančić navodi da zbog komplikacija oko registracije automobila toga trpi štetu na poslovnom planu:

„U subotu 7. avgusta trebalo je da budem u Pirotu, imao sam sastanak sa jednim gospodinom u vezi sa poslom. Velikim poslom. Ja nisam mogao da odem, jer nisam registrovao auto“.

On postavlja pitanje kolika je šteta od toga što je propustio važan poslovni sastanak i dodaje da će svom advokatu predložiti da tu štetu naplati.