Mali za veći minimalac, ekonomisti protiv

Minimalna cena rada biće znatno povećana u septembru, a krajem godine biće povećane i plate u javnom sektoru i penzije, obećao je nedavno ministar finansija Siniša Mali. Dok ministrovu ideju o povećanju minimalne satnice od 153 dinara podržavaju sindikati, ekonomisti i privreda nisu oduševljeni. 

Trenutna milimalna zarada iznosi oko 28 hiljada dinara, a ideja vlasti je da minimalac dostigne 30 hiljada. 

Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić podseća da su minimalne plate prethodne dve godine povećavane brže od rasta produktivnosoti, prosečnih plata i BDP Srbije. 

„Stoga su sada minimalne plate na oko 50% prosečne plate što je visok nivo, obično su minimalne plate 35-40% od prosečne plate”, kaže Arsić.

On ocenjuje da bi u narednim godinama minimalne plate trebalo da rastu sporije, odnosno u skladu sa rastom mogućnosti privrede tj. rastom produktivnosti. 

„Preterano visok rast minimalne zarade smanjuje profitabinost privrede i investicije, napovoljno utiče na  konkurentnost privrede, smanjuje tražnju za radnom snagom, povećava se spoljni deficit”, podvlači Arsić.  

Mali je rekao da je u prvih pet meseci ove godine opet zabeležen suficit u državnom budžetu, te podsetio da je Srbija prošle godine sa 3,5 mlrd EUR stranih direktnih inevsticija bila apsolutni rekorder u regionu.

Ako se održi suficit u budžetu, Mali najavljuje još veće penzije i plate u javnom sektoru.

Kao što smo ranije pisali, politika fiskalnog suficita kojom se hvali ministar Siniša Mali  je neprimerena u uslovima usporavanje privrede jer je reč o recesionoj politici. Prema oceni autora Kvartalnog monitora, primereniji je deficit do 1% BDP-a. 

PROČITAJTE JOŠ: SUFICIT BUDŽETA NIJE ZA POHVALU, VEĆ ZA BRIGU

Prema podacima Kvartalnog monitora, u 2018. realne zarade su porasle za 3,9%, dok su zarade u evrima veće za 8,4%. 

Zarade u javnom sektoru u 2018. i 2019. rastu 9% godišnje, a u privatnom oko 5% godišnje. 

Takođe, povećavaju se razlike zarada između javnog i privatnog sektora: zarade u javnim preduzećima su za 27,3% veće nego u privatnim.  U sektoru države su za 15,5 % veće nego u privatnom sektoru.