Malinarima potrebni berači, za sada zadovoljni cenom

Sezona malina u Srbiji je u punom zamahu: u nižim predelima berba nekih sorti, kao što je vilamet, privodi se završnim fazama. U selu Ponikve kod Užica, berači i uzgajivači broje tek deseti dan na terenu.

Na većim nadmorskim visinama, kao što su one preko 900 metara, sorta miker je tek u početnoj etapi berbe i počela je pre desetak dana.

U selu Ponikve, kod Užica, ispod planine Tare, posetili smo malinjak Radoja Rogića.

On već osam godina gaji sortu malina miker. 

Dva malinjaka su na Ponikvama, na Tadića brdu, odakle se pruža pogled prema Zlatiboru, Šarganu i Tari. 

Drugi je u selu Vrutci, nekoliko kilometara dalje od Ponikava. Ukupna površina je oko 1,5 hektara.

„Trenutno imamo sedam berača, trebaće nam barem još pet, mi smo tek počeli sa berbom, koja će, prema sadašnjim procenama trajati do 15. avgusta, dakle, još mesec dana“, kaže Radoje.

Kako kaže, cena za sortu miker je poznata, hladnjačari nude od 230 do 250 dinara po kilogramu.

„Nema dovoljno berača, to je jedan od glavni problema, još uvek nemamo ni navodnjavanje, a bilo bi dobro da ga obezbedimo,“ kaže Radoje.

Dodaje da se tokom berbe poštuju preventivne mere zaštite od korona virusa.

„U pomoć su stigla deca iz Užica, sada su na raspustu, pa rade koliko mogu, uglavnom, za sada se pokazuju kao dobri berači. Radnike plaćam 60 dinara po kilogramu, radimo od sedam ujutru do sedam uveče, naberemo oko 200 kilograma, a očekuje se, kada za to dođe vreme, od 350 do 400 kg malina dnevno.“

Među mlađim beračima, nailazimo na dve Tijane, od septembra polaze u treći razred srednje škole, jedna je došla da pomogne dedi, druga drugarici.

Vrućina za sada nije velika, kažu, rade tri dana, pa se još privikavaju.

Jela Ćosić iz sela Bioska, već godinama bere svoje i maline kod ostalih uzgajivača.

„Kada maline sazru i dostigne se pun rod, može da se nabere i do 100 kilograma. Sada, na početku berbe, naberem od 60 do 70 kilograma. Imam i kolica na koja slažem gajbe, pa kad se nakupi dovoljno, oteramo ih do brvnare pored malinjaka u hlad. Tamo stoje sve do transporta u hladnjaču. Ova godina je nešto hladnija od prethodnih, pa je rod malo usporio“, kaže Jela.

Slađana Rogić po struci je prosvetni radnik, radi u jednom selu blizu Užica, sada, tokom raspusta trudi se da dopuni kućni budžet i bere maline na Ponikvama.

„Na čistom smo vazduhu, nismo trenutno u gradu, dodatno mogu da zaradim. Poštujemo preventivne mere, nema straha od korona virusa, dezinfikijemo ruke alkoholom i ostalim sredstvima, uvek kada je to potrebno. Držimo odstojanje, tu su i maske za zaštitu, ali trenutno smo napolju. U selu je situacija drugačija nego u gradu. Dnevno naberem od 40 do 50 kilograma malina, rod kasni, pre desetak dana na nekim mestima maline su još uvek cvetale“, objašnjava Slađana.

Vrućine još uvek nisu velike, pa su i manje pauze za odmor. 

Berači se od sunca štite belim šeširima i svetlijim bluzama, oni brži mogu da zarade i četiri hiljade dinara dnevno.

Kada im položaj prema suncu dozvoljava, dok beru „crveno zlato“ sklone se iza zelenih lastara maline, koji su visoki preko dva metra.

Izvoz maline iz Srbije, prošle godine dostigao je 120 hiljada tona, ali je prema podacima Asocijacije malinara, tu bila uključena i količina koja je od ranije bila u hladnjačama, o čemu je Nova ekonomija već pisala.

Čedomir Savković