Manjak ekonomske podrške najveći izazov za ozelenjavanje domaće privrede

(Ne)postojanje ekonomskih mera za podršku zelenoj tranziciji su najveći izazov za ozelenjavanje srpske ekonomije, za šta je potrebno reformisati poreske politike i sistem subvencija. Iako regulatorni okvir postoji na papiru, za sada nema dovoljno političke volje za njihovo sprovođenje, ocenila je Nataša Gligorijević iz Centra za održivi razvoj Srbije, koordinatorka međusektorske radne grupe za održivi razvoj Nacionalnog konventa o EU.

Ona je tokom drugog panela konferencije ZELENI BIZNIS – ODGOVOR NA RASTUĆU ENERGETSKU KRIZU podsetila da je EU u julu 2021. godine donela paket kojim je regulisana ova oblast, koja između ostalog podrazumeva 40 odsto struje za kompanije iz obnovljivih izvora energije.

O čemu se govorilo na prvom panelu, pogledajte OVDE

Gligorijević je dodala da je tim merama proširen dijapazon zagađivača, da će na Srbiju tek početi da se primenjuje mehanizam prekogranične emisije, koji znači da će se oporezivati preduzeća koja zagađuju.

„(EU paket) bi bio mrtvo slovo na papiru da nije usvojen i prateći investicioni plan koji podrazumeva 1.000 milijardi evra za podršku procesu zelene tranzicije. Deo tog novca ide kroz budžete država članica, a deo kroz kreditne linije. Ovo je značajno, jer se za veliki broj zaposlenih u sektorima koji su energetski intenzivni, podrazumevaju procese pravedne tranzicije, reedukaciju zaposlenih, kao i kreiranje novih sektora. (Taj) mehanizam ulazi u prvu pripremnu fazu 2023. godine, iako domaće kompanije već rade na pripremama… On će uticati na izvoz, smanjivanje profita. Građani su bili isključeni iz procesa (donošenja više strateških dokumenata), a ne postoji integrisani nacionalni plan za energetiku i klimu“, navela je ona.

Predstavnik Privredne komore srbije (PKS) Radman Šelmić naveo je da je ta organizacija početkom godine sprovedela istraživanje koje ukazuje da dve trećine ispitanika, kompanija, nisu znali da opišu precizno šta je cirkularna ekonomija.

„Oko 20 odsto nikada nije ni čulo za taj pojam… Moramo da budemo svesni kako taj sistem funkcioniše. S druge strane, imamo dnevnu komunikaciju sa kompanijama, i možemo predvideti probleme sa kojima će se suočavati u budućnosti. Problemi koji se odnose na dobavljačke lance kompanija iz EU, da određeni deo sirovina mora da bude iz reciklata…“, kazao je Šelmić.

On je dodao da eksponencijalno raste potreba tržišta za kadrom koji će biti obrazovan u pravcu održivih rešenja.

„Jasno je da će kapital za kompanijama koje se ne bave održivim razvojem biti sve skuplji, to je takođe nešto na šta skrećemo pažnju, a pokušavamo da radimo i sa bankama neku vrstu izgradnje kapaciteta… Većina banaka koje posluje ima sedište u EU, a pritisak će samo rasti. Mi smo tu da pomognemo, planiramo da radimo mapu puta, a sve treba promeniti i da zelene korporativne obveznice postanu realnost, da univeritetima skrenemo pažnju da će zeleni menadžeri biti ono to su IT menadžeri bili pre 25 godina“, rekao je Šelmić.

Kao potencijalno za zelenu tranziciju može se govoriti i o osnivanju zelene investicione banke, smatra Šelmić, „što pokazuje i iskustvo drugih zemalja“.

Konferencija Zeleni biznis, foto: Dušan Đoređević

Pogledaj galeriju

Konferencija Zeleni biznis, foto: Dušan Đoređević

Pogledaj galeriju

Nina Elezović, Coca Cola HBC, foto: Dušan Đoređević

Pogledaj galeriju

Konferencija Zeleni biznis, foto: Dušan Đoređević

Pogledaj galeriju

Zoran Daljević, Atlantic Grupa, foto: Dušan Đoređević

Pogledaj galeriju

Marinko Ukropina, SGS, foto: Dušan Đoređević

Pogledaj galeriju

Konferencija Zeleni biznis, foto: Dušan Đoređević

Pogledaj galeriju

Siniša Mitrović, PKS, foto: Dušan Đoređević

Pogledaj galeriju

Konferencija Zeleni biznis, foto: Dušan Đoređević

Pogledaj galeriju

Konferencija Zeleni biznis, foto: Dušan Đoređević

Pogledaj galeriju

Konferencija Zeleni biznis, foto: Dušan Đoređević

Pogledaj galeriju

Radman Šelmić, PKS, foto: Dušan Đoređević

Pogledaj galeriju

Pogledaj galeriju

Pogledaj galeriju

Konferencija Zeleni biznis, foto: Dušan Đorđević

Pogledaj galeriju

Konferencija Zeleni biznis, foto: Dušan Đoređević

Pogledaj galeriju

Direktorka za korporativne poslove i održivost u Coca-Coca HBC Nina Elezović smatra da je održiv razvoj već integrisan u poslovanje te kompanije, za šta je neophodno postojanje ciljeva zasnovanih na naučnim metodama. U suprotnom, izvešavanje će samo biti „greenwashing“, simulacija ekološkog ponašanja.

„Nama je ponekad teško da objasnimo kolegama iz inostranstva zašto se neke stvari ne sprovode… Mi pokušavamo da promenimo zakonodavni okvir od 2016. godine. Tada su svi na nivou industrije bili protiv depozitnog sistema za plastičnu ambalažu, a svega nekoliko godina kasnije celokupna industrija je želela upravo primenu tog sistema“, navela je Elezović.

Ona dodaje i da svaki investitor, svaka kompanija, želi iste stvari u ovom procesu.

„To je predvidivost poslovanja, fer konkurencija. Svaka kompanija želi javni dijalog i transparentost. Mi očekujemo uvođenje depozitnog sistema 2025. godine, ako ne bude dnevnopolitičkih promena. Već sada mora da se priča o tome kako će se tim sistemom upravljati. Principi se moraju usaglasiti na evropskim tržištima, mora se tražiti da depozitni sistem bude obavezan, da se organizacija napravi dovoljno unapred. Ta organizacija mora da bude neprofitna, ali mora postojati konsenus u dijalogu, koji se za sada prekida svakih šest meseci“, zaključila je Elezović.

Sa tim stavom se saglasio i Zoran Daljević, direktor predstavništva za Srbiju Atlantic Grupe.

„Neophodna nam je predvidljivost (poslovanja), ali rešenje mogu biti i ekoloke takse, njihovo uvođenje korak po korak“, izjavio je Daljević.

Prema njegovim rečima, ta kompanija ima cilj da ostvari ekonomski rezultat, a da on istovremeno bude u funkciji društvenog razvoja, ekološki prihvaljiv i na zadovoljstvo zaposlenih.

„Plaforma koju je Atlanic grupa usvojila podrazumeva i razvoj novih proizvoda, koji bi i bili kvaliteniji od svojih prethodnih verzija, a i usvajanje procesa sa manjom emisijom ugljen-dioksida. Konkrenije, mi smo u 2021. godine povećali procenat ambalaže koje se recikliraju na 96 odsto, idemo na smanjenje korišćenja vode“, dodao je on.

Daljević je naveo i da bi voleo da vidi mere koje će gradovi učiniti kako bi doprineli procesu zelene tranzicije, kojima država naravno da mora da pomogne, ali da se i lokalne samouprave moraju uključiti u borbu za ozelenjavanje.

„Velikim kompanijama je lakše da predaju opasan otpad operaterima, za razliku od malih, a i država tu mora da pomogne. Suština priče nije da se napiše da se nešto može reciklirati, to treba i prikupiti i tretirati. Mora se insistirati i na ličnoj svesti, i u doba krize treba govoriti o zelenoj tranziciji. I mali koraci su važni“, smatra Daljević.

Marinko Ukropina, generalni direktor SGS za Srbiju, Hrvatsku, Sloveniju, BiH i Crnu Goru, dodaje da ta firma za zelenu sertifikaciju pozitivne prakse prenosi na svoje klijente, da su obavezni da vode primerom.

Njegovo zapažanje sa terena jeste da, barem za sada, primena standarda i dobijanje ovakvog sertifikata nije obavezno, a da se zakonski propisi često ne primenjuju, jer kompanije ne mogu da ispune zakonske uslove.

„Mi smo do sada izdali 1.800 sertifikata, od više stotina hiljada kompanija (koje posluju u Srbiji), a oko 1.000 je u međuvremenu poništeno. Činjenice sa terena nisu baš sjajne, a prelazak sa linearne na cirukularnu ekonomiju će biti bolan za naše kompanije“, kazao je Ukropina.

Kao primer je naveo da je Fiat prilikom kupovine kragujevačke Zastave kao uslov namenuo analizu istorijskog zagađenja proizvođača automobila, a da je utvrđeno da je preko 100.000 tona zemlje kontaminirano uljima i farbama, što je državu koštalo 40 miliona evra.

„Zamislite kad bi se svakom investitoru to tražilo, ili kada bi država morala da vrati loptu velikim stranim kompanijama. Kada treba sprovoditi mere kaznene poliike, kod nas ekonomija ne postoji. Postojećem haosu dodajemo haos. Generator dobrih praksi su velike kompanije koje nameću standarde poslovanja svojim podizvođačima“, rekao je Ukropina.

Konferenciju organizuju Business Info Grupa u partnerstvu sa Privrednom komorom Srbije i Ambasadom Kraljevine Švedske.