Zelena tranzicija, jedini odgovor na energetsku krizu

Ambasadorka Švedske u Srbiji Anika Ben David navela je da će sutra nordijske države zvanično pokrenuti „Nordic Green Solutions for Serbia“, događaj na kom će skandinavske zemlje prikazati najbolje prakse u zaštiti životne sredine. Snimak cele konferencije možete pogledati ovde

Ona je tokom konferencije ZELENI BIZNIS – ODGOVOR NA RASTUĆU ENERGETSKU KRIZU navela da je država koju predstavlja (Švedska) najveći pojedinačni donator po pitanju ekologije i održivosti, a da su projekti koje podržavaju usmereni na podsticanje zelenih investicija na evropskom putu Srbije.

O čemu se govorilo na drugom panelu, možete pogledati OVDE

„Inkluzivnost (u procesu zelene tranzicije) je neophodna i mora uključiti i državu, građane i kompanije. Srbija je bila u pet zemalja sa najgorim kvalitetom vazduha na Svetu… EU je imala uspeha u ograničavanju , a reforma sistema za odlaganje otpada je takođe jedna od naših najvažnijih inicijativa“, navela je Ben David.

Ona je navela da se oko 90 odsto otpada u Švedskoj reciklira ili koristi kao izvor energije.

Dodaje i da u takozvanim čistim tehnologijama, koje smanjuju zagađenje u procesu proizvodnje, Švedska zauzima peto mesto od preko 180 država.

To je, između ostalog, postignuto i tako što su tamošnja državna preduzeća dobila obavezu da izveštavaju o zagađenju za koje su odgovorna, kao i da nastave da postavljaju sve više ciljeve, među kojima je jednakost polova i socijalna inkluzivnost, koje takođe moraju postati relevantne za aktere na tržištu.

Dragan Penezić, BAT, foto: Dušan Đorđević

Pogledaj galeriju

foto: Dušan Đorđević

Pogledaj galeriju

Konferencija Zeleni biznis, foto: Dušan Đoređević

Pogledaj galeriju

Pogledaj galeriju

Dragan Penezić, BAT, foto: Dušan Đorđević

Pogledaj galeriju

Danko Kalkan, E&Y, foto: Dušan Đorđević

Pogledaj galeriju

Žarko Petrović, UNDP Srbija, Konferencija Zeleni biznis, foto: Dušan Đoređević

Pogledaj galeriju

Nataša Kalauz, WWF Adria, foto: Dušan Đorđević

Pogledaj galeriju

Tamara Bulok, Tetra Pak, foto: Dušan Đorđević

Pogledaj galeriju

Pogledaj galeriju

Konferencija Zeleni biznis, foto: Dušan Đorđević

Pogledaj galeriju

Žarko Petrović, vođa tima za vitalan razvoj UNDP Srbija, naveo je da je lako govoriti o potrebama za zelenom tranzicijom, ali da će do te promene doći kroz dela, ne planove.

Za ovu promenu neophodno je tražnja za „zelenim“ parama, koja će pokazati preduzećima da je zelena tranzicija zaista moguća.

„(Cilj je da se) sufinansiraju zeleni projekti kompanija koji dovode do povećanja profita štiteći životnu sredinu… Juče smo predstavili prve rezultate, gde je 150 pravnih lica pokazalo interesovanje za 14 miliona evra pozajmica, a u našem akceleratoru imamo projekte vredne 47 miliona evra. Uloga Švedske agencije za međunarodni razvoj je povećanje tražnje za parama, a zelenom transformacijom omogućila je da se konkretni pilot-projekti dese na terenu“, naveo je Petrović.

Merljivi kriterijumi za zelenu tranziciju će biti ključni, tvrdi Petrović, a da najveći investicioni fondovi ne ulažu u ekološki svesnije firme zbog odnosa sa javnoću, već da „ulažu u ESG kompanije upravo zato što su kapitalisti“.

Izvršna direktorka WWF Adria Nataša Kalauz smatra da je neke stvari sada nemoguće promeniti, i da se sada valja posvetiti merama prilagođavanja.

„Mi sada znamo da nećemo zaustaviti globalno zagrevanje. Mi sada već znamo da nećemo ispuniti ciljeve iz raznoraznih međunarodnih konvencija koje smo potpisivali… A znamo i da je dve trećine svih živih bića na planeti istrebljeno od 1970. godine. Svi smo svesni da zelena tranzicija košta, i to mnogo, ali se ovde ne radi o tome da li privatni sektor to želi, već šta će morati da učini. Pitanje je ko će apsorbovati tu cenu, nije realno da to sam učini privatni sektor, zato je neophodno imati programe sufinansiranja, pomoći, čiji glavni nosilac mora da bude privreda, sektor koji stvara dodatnu vrednost, i tu treba biti najveći fokus“, tvrdi Kalauz.

Danko Kalkan, menadžer za pitanja životne sredine, društvene odgovornosti i korporativnog upravljanja u Ernst&Young, tvrdi da su prvi koraci najizazovniji, a srednji menadžment često ima bolji uvid u neophodnost promena od donosilca odluka u kompanijama.

„Konkretno, kompanije moraju da budu svesne da će promene zahtevati savladavanje novih znanja i veština, ali to ne treba raditi zbog nametanja regulative spolja… Postoje i skriveni rizici, sada znamo da visoke temperature imaju (negativan) uticaj na produktivnost radnika, a mlađe generacije možda neće želeti da kupe vaše proizvode ako ne znaju njihov uticaj na životnu sredinu. Do tada treba raditi na edukaciji“, kaže Kalkan.

On je ocenio i da, po uspešnom modelu domaće it indusrije, Srbija može da postane lider u zelenim i čisim tehnologijama, odnosno da postane mesto gde se okupljaju nosioci budućih promena.

Prema njegovim rečima, ljudi su sa pravom postavljali pitanja da li su ESG (društvena, ekološka, pitanja upravljanja) kriterijumi bili adekvatni za merenje, a da je zbog lokalnih i regionalnih razlika u njihovoj primeni kreirao svojevrsnu „anarhiju“.

„Ove godine se završava i stvaranje EU taksonomije, pravila za izveštavanje kompanija, koje moraju da se pripreme za nikad veću transparentnost podataka koji nemaju veze sa finansijskim podacima“, rekao je Kalkan.

Menadžer za regulatorne poslove u kompaniji BAT Dragan Penezić naveo je da su sve kompanije u duvanskoj industriji počele da primenjuju tehnologije sa manjim otiskom na životnu sredinu, ali da je važnija promena dugoročnih ciljeva i planova kompanija.

„Profit je skinut sa trona, a na vrhu agende je upravo ekološka tranzicija. Prva tačka naše strategije je nulta stopa emisija ugljen-dioksida u svim našim proizvodnim operacijama i lancu snabdevanja do 2030. godine, a do 2050. godine nulta stopa u celom lancu vrednosti. Pod broj dva, želimo 50 miliona korisnika sa proizvodima nove generacije. Mi ne možemo da negiramo da se bavimo proizvodima koji su štetni, ali naše korisnike želimo da prevedemo na proizvode koji ne prave štetu, koji ne stvaraju emisije, a postoji ogroman broj ljudi koji ne želi da se odrekne (duvanskih) proizvoda. Treće, želimo ukidanje plasične ambalaže i reciklažu sve plasike u našim proizvodima, kao i efikasnije korišćenje vode“, zaključio je Penezić.

Tamara Bulok, direktorka za odnose sa javnim institucijama kompanije Tetra Pak, navela je da je kovid-kriza pokazala da je potreba za dugotrajnim proizvodima bila pet puta veća nego što se ranije očekivala, a da se sada suočavamo sa ratom u Ukrajini i energetskom krizom, što dodatno otežava snabdevanje.

„Naša ambalaža je trenutno 75 odsto od drvnih vlakana, dakle obnovljivih materijala. Uveli smo plastiku iz obnovljivih izvora, od šećerne trske, a radimo na inovacijama koje će dovesti do potpunog izbacivanja plastike iz naših proizvoda“.

Tetra Pak je pilotirao projekat koji je pokazao da ljudi veoma rado dobijaju novac za depozit ambalaže, to postoji u Beogradu, još nekim gradovima, ali za to je potrebno da zakonodavac izađe u susret. Tetra Pak je uveo papirne slamčice i nije patentirao taj proizvod, kako bi omogućio svima da koriste taj proizvod, kazala je ona.

Dragan Penezić, menadžer za regulatorne poslove u kompaniji BAT ocenjuje da bismo izmerili učinak, moramo da imamo standarde…

„Ovo je najbolje i za Srbiju, jer multinacionalne kompanije postavljaju standarde koji su identični na svim tržištima na kojima posluju. U Srbiji, gde je regulativa labava po mnogim pitanjima, a naročito u zelenom biznisu o kome govorimo, mi smo sa našim internim procedurama u mnogim stvarima poboljšali stanje. Naši zaposleni su sada i dobri ambasadori ponašanja prema živonoj sredini. U Vranju gde imamo proizvodnju 35 odsto manje otpada se odnosi na deponiju, preko 60 odsto je smanjena emisija štetnih gasova, 100 odsto struje je iz obnovljivih izvora. Važno je da ljudi stiču utisak da su bitni i za svoju okolinu i za planetu, a ponosni smo što ne podržavamo samo sredine u kojima imamo proizvodnju“.

Izvršna direktorka WWF Adria Nataša Kalauz podseća da je WWF  sproveo najveću studiju o prisutnosti mikroplastike na planeti, u najizolovanijim delovima sveta, a u svakom uzorku se nalazila mikroplastika. U ovom regionu, svaka osoba pojede plastičnu karticu nedeljno, bebe u prvoj stolici imaju mikroplastiku… Po nekim istraživanjima, do 2048. u Jadranskom moru neće biti ribe. Deca koja se tada rode neće znati šta je riba, jer je toliki stupanj izlova, a do 2040. će u okeanima biti više plastike nego živih bića.“

Kako je ocenila, jako je dobro da pričamo o tome, i da slušamo o primerima dobre prakse. Međutim, mnogima je ovo pitanje apstraktno, zbog čega očekuje liderstvo najvećih, međunarodnih kompanija, kako bi Srbija uspela da sprovede tu tranziciju.

„U svakoj transformaciji moramo da priznamo da će biti pobednika i gubitnika. Ako idemo u veliku promenu, moramo menjati paradigmu, modele zarade i stava prema profitu. Mnoga pitanje neadekvatno otvaramo, a često se krijemo iza protokola, taksonomija, koje često ne ispadnu kako su trebale. Ja EU taksonomiju pozdravljam, ali bih volela da imamo hrabrost i odlučnost“, kazala je Kalauz.

Najvidljivija promena je da ono što će se ubuduće finansirati ne sme da šteti nijednom, a da mora da doprinosi barem dve od stavki u Ciljevima održivog razvoja.

Žarko Petrović, vođa tima za vitalan razvoj UNDP Srbija ističe da će se ubuduće finansirati ono što ne sme da šteti nikome, a da mora da doprinosi barem dvema stavkama u Ciljevima održivog razvoja.

„UNDP  daje podršku projektima za proizvodnju struje iz biogasa, cirkularne ekonomije gde su kompanije počele da koriste svoj otpad kao resurs, to su sve primeri koji su poboljšanjem regulatorne sfere i pristupa finansiranja pomogli. Tu dolazimo do ključnih reči: inovacije i regulacije. Nemoguće je doći do napretka. Ne bih se oslonio samo na svest građana, mislim da bi tu rezultati bili isti kao i do sada, kao i da će regulativa biti uparena sa konkrenim novcem (za finansiranje ESG ciljeva) kako bismo došli do pozitivne vrednosti“, kaže Petrović.

Cirkularna ekonomija je izvodljiva, ali je pitanje koliku smo cenu spremni da platimo za nju. Cena će samo bii sve veća, smatra Nataša Kalauz.

„Stvarno bih bolela da na region ima moć iskoraka, da možemo naučiti na tuđim lekcijama, a da gledajući čisto tržišne vrednosti znamo da će čist vazduh, voda i hrana biti temeljni nacionalni resursi. Apelovala bih na privatni sektor, koji će biti nosilac svega ovoga, da se otvori i dopusti institucijama i organizacijama da uđu u proizvodne procese“, istakla je Kalauz.

Konferenciju organizuju Business Info Grupa u partnerstvu sa Privrednom komorom Srbije i Ambasadom Kraljevine Švedske.

Tim Nove ekonomije uživo pokriva ovaj događaj, a ovaj izveštaj će biti ažuriran u realnom vremenu.