Manjak kvalifikovanih kadrova i opcija za finansiranje muče privredu

U proteklih godinu dana privreda beleži niz pozitivnih rezultata, od broja novoosnovanih kompanija do finansijskih pokazatelja, ali kao i prethodnih godina, dostupnost finansiranja i nedostatak kvalifikovanih kadrova opterećuju mikro, mala i srednja preduzeća i kompanije, izjavio je predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Marko Čadež.

On je na predstavljanju istraživanja „Istraživanje 1.000 preduzeća za 2023. godinu“ istakao da je uočen porast broja novonatalih kompanija i preduzetnika, navodi se u saopštenju.

„Međutim, iz godine u godinu se ponavljaju neke stvari koje mogu da budu bolje. Privrednicima nedostaje dostupnost finansija, a većina mikro i malih preduzeća najviše se finansira iz sopstvenih sredstava, dakle, imaju još uvek problem da dođu do finansijskih proizvoda, pogotovo u poslednjih godinu dana kada novac nikada nije bio skuplji u zadnjih 15 do 20 godina“, rekao je Čadež.

Istraživanje je sprovedeno u periodu oktobar-novembar 2023. na uzorku od 1.047 preduzeća i preduzetnika i  sastavni je deo projekta Svetske banke i Delegacije Evropske unije u Srbiji „EU za bolje poslovno okruženje – EU4BE“, čiji je cilj poboljšanje konkurentnosti srpske privrede i privatnog sektora.

Predsednik PKS istakao je da je Anketa istakla temu koja se ponavlja godinama, a to je nedostatak kvalifikovanih kadrova i radne snage.

Rezultati 11. po redu istraživanja otkrivaju izazove sa kojima se suočavaju mikro, mala i srednja preduzeća i preduzetnici (MMSP) u Srbiji, uključujući regulatorna opterećenja, ograničen pristup tržištu i finansijama i druga ograničenja u poslovanju.

Lična karta srpske privrede ukazuje na porast broja mikro kompanija i preduzetnika i shodno tome, na veću fragmentizaciju i lokalizaciju privrede, što može biti posledica globalnih promena poput pandemije i rata u Ukrajini, kao i porasta cena i opšteg smanjenja predvidivosti i sigurnosti u poslovanju.

Istraživanje je pokazalo da je 2023. godine udeo žena menadžera u preduzećima u porastu, a da privreda beleži pozitivne promene u ukupnom prihodu i dobiti, vraćajući se na nivoe pre pandemije (2019. godine), kao i da postoji i značajan porast potražnje za robom i uslugama. Međutim, nivoi zapošljavanja zaostaju za ciframa pre pandemije.

Broj zaposlenih je ostao isti kod 76 odsto preduzeća, ukupni prihodi ostali su bez promena kod 45 odsto njih, dok je neto dobit povećana kod 34 odsto preduzeća u prethodnoj godini u odnosu na 2022. godinu.

Kada je u pitanju tražnja za proizvodima i uslugama, kod 48 odsto preduzeća je ostala ista, kod 14 odsto je smanjena, a kod 37 je povećana.

Rezultati pokazuju da su privrednici u Srbiji optimistični, odnosno da su očekivanja za narednih godinu dana kada je u pitanju neto profit dobra, odnosno na 47 odsto preduzeća smatra da će se neto profit poboljšati ove godine, 34 odsto da će biti bez promene dok samo devet odsto smatra da će on biti manji.

Takođe, cifre su optimistične i kada je u pitanju broj zaposlenih, pa tako četvrtina ispitanika smatra da će taj broj porasti.

Šta negativno utiče na privredu?

Već više od decenije, privreda označava poreze i doprinise na zarade, parafiskalne namete, visinu poreza na dobit i sivu ekonomiju kao parametre koji negativno utiču na poslovanje. Ipak, tokom godina, negativna percepcija privrede se smanjuje, pokazuju rezultati istraživanja.

Kada je u pitanju opterećenje regulative iz oblasti zaštite životne sredine, visoki i nedovoljno definisani porezi i takse smatraju se najopterećujućijim, što naglašavaju privrednici sa sedištem u Beogradu i izvoznici.

Samo jedan od deset ispitanika primećuje da propisi o zaštiti životne sredine nisu preveliki teret. Dve trećine poslovnih subjekata nije znalo odgovor na pitanje, a ovaj nedostatak informisanosti bio je najizraženiji među poslovnim subjektima u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji, gde je 90 procenata poslovnih subjekata iznelo istu tvrdnju.

Kada je u pitanju Registar administrativnih procediura, blizu 60 odsto kompanija je čulo za njega, ali ga je koristilo samo 10 odsto ispitanika.

Ipak, od onih koji su koristili Registar, velika većina izražava zadovoljstvo njegovim sadržajem.

Procenat preduzeća koja predviđaju veći uticaj e-trgovine u budućnosti ostaje u skladu sa brojkama iz 2019. i 2020. godine, ali je niži od onog zabeleženog 2021.

Ovaj pad se može pripisati činjenici da je 2021. bila godina nakon COVID-a kada je e-trgovina dobila na značaju zbog uticaja mera povezanih sa pandemijom.

Elektronska trgovina i internet prodaja i dalje strani pojam

Tako je 80 odsto ispitanika saglasno sa tvrdnjom da će u narednom periodu u svetu doći generalno do snažnog rasta elektronske trgovine, kao kanala prodaje.

Sa tvrdnjom da će u Srbiji doći do velikog rasta elektronske trgovine kao i kanala prodaje saglasno je 58 odsto, dok 13 odsto smatra da neće doći do toga.

Na pitanje da li njihova kompanija ima internet prodaju, čak 86 odsto ispitanika je reklo da nema, pet odsto da ima prodaju preko tuđe internet prodavnice ili web sajta, dok je ostalih devet odsto reklo da ima internet prodaju.

Međutim, iako većina njih nema internet prodaju, 56 odsto smatra da je ovaj način prodaje podjednako važan ako i tradicionalni, 31 odsto da je veom avažan, a 13 odsto da i nije baš važan.

Približno tri četvrtine privrednih subjekata smatra nove tehnologije važnim za svoje poslovanje. Kao što bi se i očekivalo, veća preduzeća iskazuju veću potrebu za tehnološkim unapređenjem.

Jedna trećina privrednih subjekata je ili uključila ESG principe u svoje planove ili namerava da to učini. Kao i kod novih tehnologija, potreba za ESG je proporcionalna veličini kompanije.

Politika ograničenih cena u Srbiji može da zatvori mala preduzeća