Politika ograničenih cena u Srbiji može da zatvori mala preduzeća

Politika ograničavanja cena, koje pod paravanom borbe protiv inflacije zapravo imaju ulogu socijalne politike, dale su manji doprinos obuzdavanju skoka cena na malo od pojedinih drugih faktora, poput povećanja referentne kamatne stope ili smanjenje potrošnje. S druge strane, u privredi je ova politika izazvala više negativnih posledica – zatvaranje malih benzinskih pumpi, kao i zebnju među malim mlinarima. 

Ograničenje cena na različite artikle je počelo postepeno, od rasta inflacije koji počinje da se beleži nakon kolapsa energetskog sistema zemlje 2021. godine, početka rata u Ukrajini, ali i usporavanjem globalnih lanaca snabdevanja. 

Različiti trgovci i proizvođači su u međuvremenu bili „na tapetu“, a trenutno su (nakon nekoliko produžetaka) aktuelna zamrzavanja cena brašna i goriva. Akciju „Bolja cena“, u maloprodajama pokrenutu u septembru, slabo ko više spominje. Naročito da li je ona potencijalno ugrozila male trgovce.

“Možemo da kažemo da ograničenje cena nije bila dobra mera. Treba da se vidi tek da li je to bila šteta. Jer, kada jednom ograničite cene, neko mora da strada. Samo ograničenje je u manjoj meri uticalo na inflaciju, daleko više su to bili situcija spolja, monetrane mere NBS i pad kupovne moći građana,” navodi Bojan Stanić iz Sektora za strateške analize u Privrednoj komori Srbije (PKS).

Da se socijalna politika sprovodi preko leđa privrede ocenjuje i Zdravko Šajatović, direktor Poslovnog udruženja „Žitounija“ iz Novog Sada, koji dodaje da su nadležnima pre nekoliko dana poslali pismo sa svojim bojaznima i da čekaju odgovor.

“Vodite socijalnu politiku preko leđa privatnih firmi, a mi samo tražimo da se ispoštuje ono što je propisano i zakonom, koknretno da nam se isplati 66 miliona dinara (oko 563.000 evra) za poslednjih pet mesec, kao kompenzaciju od pet dinara po kilogramu, (na ime) razlika između propisane i tržišne cene“, navodi Šajatović.

Prema njegovim rečima, oni ne traže ni “punu” kompezaciju, već je tih pet dinara naknade znatno je manje od onoga što je realna cena brašna na tržištu.

Šajatović kaže da postoji samo 14 do 15 malih privatnih firmi koje proizvode pakovanja brašna na kilogram, a da je smanjenje cena brašna imala minimalni uticaj na kućni budžet potrošača, što su za Novu ekonomiju potvrdili i u PKS.

Zakon koji direktor „Žitounije“ pominje je usklađen sa Evropskom regulativom 2021. godine i prema ovim odredbama vanredne interventne mere sprovode se radi efikasnog i pravovremenog sprečavanja, odnosno otklanjanja tržišnih poremećaja prouzrokovanih značajnim rastom ili padom cena na unutrašnjem ili inostranim tržištima ili drugim događajima i okolnostima koji dovode ili prete da dovedu do značajnih poremećaja na tržištu.

Sredstva za sprovođenje vanrednih interventnih mera obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije, ali ovim zakonom se ne određuje kada će se sredstva isplatiti iz budžeta.

S obzirom na pritiske i od drugih poljoprivrednika za isplatu zaostalih sredstava za subvencije, veliko je pitanje dokle će mlinari izdržati.

Dodatno, ovim zakonom se kaže da mere mogu ostati na snazi u periodu ne dužem od 12 meseci, ali i da ako su poremećaji na tržištu prisutni nakon isteka perioda, preispituje se doneta mera i produžava se za novi period koji nije duži od 12 meseci ili se donosi druga adekvatna mera u skladu sa zakonom.

Država je već u dva navrata ispaltila kompenzacije mlinarima – 157,98 miliona dinara, potom 193,56 miliona dinara, upravo kao razliku u ceni brašna. Jednom im je i omogućila kupovinu pšenice po povlašćenim cenama.

Poslednjom uredbom, koja je usvojena u februaru, odnosno produžena stara od 2022. godine, trgovci na malo koji prodaju prehrambene proizvode obavezni su da u strukturi dnevne ponude svih vrsta brašna tip T-400 glatko imaju najmanje jednu robnu marku brašna tip T-400 glatko, u pakovanjima do jednog kilograma, uključujući jedan kilogram, čija maksimalna maloprodajna cena ne sme prelaziti 54,99 dinara po kilogramu.

Maksimalna proizvođačka cena brašna, ne sme prelaziti 40,90 dinara po kilogramu. Uredba je na snazi do 31. maja ove godine.

Ministarstvo poljoprivrede, kao i Ministarstvo privrede i Vlada nisu odgovorili na naše upite da li se planira produžetak uredbe i da li i kada nameravaju da isplate one pogođene uredbom.

Zloupotrebe, zatvaranja?

Uredba koja je vezana za mlinare je najduže na snazi, a ograničene su bile i cene suncokretovog ulja, svinjskog mesa, živinskog mesa i mleka.

Mlekari su svoj problem 2022. godine, po svemu sudeći, rešili. I oni su tada najavljivali zatvaranja, što se sa nekim malim privatnim proizvođačima mleka i desilo, ali ono što se u međuvremenu javlja kao još jedan problem mera socijalne politike države su male benzinske stanice koje su već počele da obustavljaju svoje poslovanje.

“Svoje poslovanje su za sada delom zatvorile neke male pumpe, i ograničenje se ispostavilo kao velika greška ,” kaže Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije.

On dodaje i da oni traže već dve godine da se ova uredba ukine, jer upliv države na duže od 90 dana „nije dobar, već je bolje pustiti tržište da se samo reguliše“.

Prema njegovim rečima, hiljade ljudi mogu bez posla, ali bi i male sredine ostale i bez benzinskih pumpi.

Kako objašnjava, sve je počelo februara 2022. kada je zbog velikog rasta cene nafte Uredbom vlade Naftna industrija Srbije obavezana, da bez obzira na kretanje cene goriva, na svojim benzinskim stanicama registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima mora dizel da prodaje po ceni od 179 din/l ili manjoj.

“Paradoksalno je što je Uredbom predviđeno da i sve ostale benzinske stanice mogu poljoprivrednicima uz agrokarticu mogu da prodaju dizel po ceni od 179 din/l, a to što recimo danas u nabavci na veleprodajnom tržištu mogu da ga kupe po ceni od 191 din, to je njihov problem“,  kaže Mićović.

Podsećanja radi, za sve ostale kupce, uz državno ograničenje marže, koja inače nije menjala više od godinu dana, u maloprodaji je cena dizela 204 dinara.

Preko noći se kompletna prodaja dizela poljoprivrednim gazdinstvima preselila na benzinske stanice NIS-a, a evo posle više od dve godine od uvođenja uredbe i pored obećanja Vlade da će se uvesti obavezna kontrola količine goriva koje može da se kupi sa ovom kartcom, to još uvek ne funkscioniše, navodi Mićović.

Uredbu o ograničenju visine cena naftnih derivata Vlada Srbije donela je u februaru 2022. godine kako bi se očuvao životni standard stanovništva u uslovima velike energetske krize  u svetu, koja je dovela do značajnog rasta cena goriva.

Od tada, svakog petka, nadležni određuju i objavljuju maksimalno dozvoljene cene goriva, evro dizela i evro premijuma BMB95.

Poslednjom uredbom sa kraja januara ove godine, ova mera je produžena još šest meseci.

Država je povećala naknade za prodavce koje gube ovom merom sa 9 na 13 dinara u februaru prošle godine.

I mlinari i oni iz naftne industrije kažu da je u međuvremenu posklupljenje cene struje, kao i povećanje minimalne cene rada „pojelo“(obezvredilo) ove nadoknade.

Da li smanjenje akciza možda bilo rešenje, ili koja druga mera bi bila bolje rešenje?

Ni na ovo pitanje nismo dobili odgovor od nadležnih ministarstava. Sva je prilika da će ovaj problem rešavati još jedna radna grupa koja je osnovana još 2021. godine koju je Premijerka Ana Brnabić najavila kao nadležnu za predlaganje mere za ublažavanje posledica poskupljenja energenata.

A tu je i Radna grupa za pomoć poljoprivredi formirana januara 2023. godine, čiji zaključci se takođe očekuju.