Kompanije danas podstiču personalizaciju proizvoda i usluga, kako bi jedinstvene potrebe i želje kupaca bile ostvarene, time umesto masovne proizvodnje sve češće postoji „masovna kastomizacija“, odnosno serije istih proizvoda zamenjuju „serije od jednog primerka“, kaže Maria Boldor iz međunarodne konsultantske kuće Horvath.
Ovaj koncept, kako se navodi u saopštenju te konsultantske kuće, prihvaćen je još pre dve decenije, kada su se pojavile patike sa ličnim dizajnom i monogramima, a sada se brzo razvija i u drugim industrijama.
„Spektar proizvoda za klijente trebalo bi da bude što širi, dok bi broj različitih komponenti trebalo ograničiti. Na primer, možemo videti kako se u automobilskoj industriji prelazi sa dizajna usmerenog na proizvod, na dizajn orijentisan na njegove funkcije. To podrazumeva korišćenje slične tehnologije u različitim modelima, ali se određene karakteristike otključavaju samo za više cenovne klase. Bez obzira na varijantu koja se nudi kupcu, i tehnička izvodljivost i kvalitet proizvoda se moraju podrazumevati“, kaže Boldor.
Prema njenim rečima, pronalaženje prave ravnoteže u trouglu vreme-trošak-kvalitet ključno je u rukovođenju proizvodnjom. To nije nimalo lak zadatak, jer su očekivanja kupaca za svaki od ovih faktora na vrlo visokom nivou, dodaje ona.
E- COMMERCE KAO KLJUČ ZA DODATNI USPEH PREDUZEĆA„Kvalitet proizvoda ostaje najznačajniji za potrošače, koji sve više razmatraju i da li je proizvod održiv, odnosno koliko se vode i struje troši, te koji je karbonski otisak u procesu proizvodnje, kao i kakvi su uslovi rada. Uporedo s tim, pritisak za smanjenje troškova proizvodnje ostaje visok“, navodi Boldor.
Do sada je akcenat bio na velikim proizvodnim serijama, smanjenju troškova i vremena proizvodnje, kao i na standardizovanim proizvodnim procesima koji omogućavaju kvalitet proizvoda. Međutim, kako dodaje Boldor, ove metode nisu dovoljne da zadovolje nove zahteve tržišta, zbog čega je pronalaženje nove ravnoteže u pomenutom trouglu ključno za uspeh u svetu „masovne kastomizacije“.
Preispitati tradicionalni koncept proizvodnje
Da bi nastavila da doprinosi konkurentskoj prednosti kompanije u „novoj normalnosti“, proizvodnja mora da preispita tradicionalne koncepte proizvodnje i uvede fleksibilnije proizvodne strategije koje imaju za cilj „serije od jednog primerka“.
Personalizovana medicina i kozmetika, na primer, koriste genetske informacije da bi se optimizovala efikasnost lečenja. U automobilskoj industriji i industriji nameštaja, kupci mogu da biraju veličinu, boju, šare, materijale, tkanine i druge aspekte proizvoda. Hemijska i prehrambena industrija prilagođavaju svoje proizvode potrebama pojedinačnih kupaca. Kao rezultat toga, proizvođači traže visoko specijalizovane sirovine kako bi proizveli što više individualizovanih proizvoda.
Upravo zbog takvih izazova, važno je definisati strateške ciljeve. Boldor ističe da je potrebno razumeti zahteve u pogledu proizvodnje na osnovu korporativne i prodajne strategije i savetuje jačanje saradnje između timova i proizvodnih lokacija. Prihvatajući činjenicu da prognoze prodaje i proizvodnje nikada neće biti u potpunosti tačne, proizvodni procesi moraju biti fleksibilni i pogodni za brzu adaptaciju, navodi se u saopštenju.