Masimo Picokri: Epson će se fokusirati na tržište kancelarijskih štampača

Cilj kompanije Epson u istočnoj i južnoj Evropi  je da osvoji 10 odsto tržišta kancelarijskih štampača,  kazao je u intervjuu za Novu ekonomiju direktor za Italiju i
potpredsednik za region centralne i istočne Evrope kompanije Epson Masimo Picokri. Na ovogodišnjem 41. Međunarodnom
sajmu grafičke, papirne i kreativne industrijeGrafima u Beogradu, Epson je imao
evropsku premijeru nekoliko proizvoda iz svoje ponude inkjet štampača. Picokri
je za naš portal objasnio prednosti ove tehnologije i planove za dalje širenje
poslovanja na Balkanu.

NOVA EKONOMIJA: Za
mnoge ljude, Epson kao brend je asocijacija na jednostavne kućne štampače, ali
smo ovde imali priliku da vidimo široku paletu industrijskih i B2B rešenja.
Možete li da predstavite trenutni Epsonov portfolio?

MASIMO PICOKRI: Prvo
i osnovno, moramo uzeti u obzir obim Epsona kao kompanije. Mi smo kompanija sa ukupnim
prihodima od deset milijardi evra. Od toga, tri milijarde evra dolazi od
mikrouređaja koje u mnogim oblicima prodajemo drugim firmama. Svaki put kada se
u nekom aparatu nalazi poluprovodnik sa funkcijom tajmera, to je u suštini Epsonov
poluprovodnik.

Sa druge strane, imamo segment poslovanja posvećen
potrošačkim tehnologijama, koji je veoma uspešan. Odlučili smo da promenimo
model poslovanja vezan za potrošačke štampače, zato što sve druge kompanije
imaju isti model – i dalje prodaju jeftine štampače i skupo mastilo. Naša
kompanija ne veruje da je to svrsishodno za potrošače, pa smo ceo model
okrenuli naglavce – i prošlog meseca smo proslavili 40 miliona prodatih
štampača opremljenih eko-tankovima (bez kertridža).

Svakog meseca prodamo pola miliona novih štampača sa tim
vidom punjenja. Ipak, taj segment poslovanja donosi svega 30% prihoda. Najveći
segment, oko 40%, čini posao sa vertikalnim štampačima i kućnim projektorima.

Ako u obzir uzmemo veliku priliku i put kojim Epson želi
dalje da se razvija, u Evropi želimo da prihode uvećamo sa više od 1.7
milijardi evra na cele dve milijarde. Najveći deo tog rasta, između 60 i 70%,
bi trebalo da dođe iz segmenta kancelarijskih štampača, u kojoj ćemo našu
inkjet tehnologiju iz sfere industrije preneti u kancelarije.

To znači da imamo dve tehološke platforme za štampače – na tržištu
potrošačke robe želimo da zadržimo sadašnju poziciju, ne očekujemo naročiti
rast, dok u oblasti vertikalne štampe želimo da rastemo. Ovde možete videti da
sa našom tehnologijom možete štampati doslovce bilo šta na bilo čemu. U
kategoriji kancelarijskih štampača želimo da napravimo bum tako što ćemo
promeniti paradigmu.

NE: Rast od dodatnih
300 miliona evra u prihodima želite da dostignete ove godine?

MP: Ne, za to će
nam trebati tri godine, gruba ocena je da će oni rasti za 100 miliona godišnje.
Ja sam zadužen i za podružnicu Epsona u Italiji, u kojoj prihodujemo oko 220
miliona, kao i za centralnu i istočnu Evropu (CIE). Pre dve godine, kada sam
došao na tu poziciju, u region CIE prihodovali smo 155 miliona, ove godine bi
trebalo da ta cifra iznosi 185 miliona, dok za sledeću projektujemo prihod od
200 miliona. 

A Srbija je jedna od država u kojoj je rast veći nego u bilo kojoj
drugoj zemlji u regionu, koji obuhvata područje od Baltika od Turske.

NE: Epson pojačava
svoje napore u razvoju inkjet tehnologije poslednjih, ako se ne varam, 15
godina. Koje su najveće prednosti te tehnologije i zašto se Epson zalaže za
revoluciju inkjet štampe?

MP: Postoji nekoliko
prednosti te tehnologije: kao prvo odnos zapremina mastila i tonera neophodnih
za štampu. Na primer, ako želite da odštampate million stranica, običnom
kacelarijskom laserskom štampaču je neophodan veliki toner i, samim tim, mnogo
opreme – četiri ili pet paleta kancelarijske opreme i manja prostorija za
skladištenje opreme koju kasnije bacate. Za inkjet štampače, potreban vam je
prostor veličine male kutije. To je ogromna ušteda na prostoru i, posledično,
na životnu sredinu.

Kao drugo, uštede se postižu i prilikom potrošnje energije.
Konkurenti našoj tehnologiji su laserski štampači. To je zrela tehnologija,
koja ima jedno ograničenje – da biste preneli mastilo iz tonera na površinu
morate zagrevati sirovine u uređaju nalik maloj rerni na 150 stepeni Celzijusa.
To je tehnologija koja se bazira na toploti, a toplota uništava opremu, zato što
se konstantno greje i hladi, iznova i iznova. Uređaj onda morate da zamenite
kada se ošteti, što je neefikasno. Naša inkjet tehnologija, koja je različita
od drugih rešenja na tržištu je hladna i stoga štedi preko 90% struje i isto
toliko potrošnog materijala.

Na kraju krajeva, to znači da je dobra i za očuvanje životne
sredine, ali i sa strane troškova. Ja volim da kažem da je, na tom primeru,
ekonomija u službi ekologije, a ne obratno. 

Imamo tehnologiju koja je totalno drugačija i koja može da puno toga promeni.
Zbog toga smo investirali 500 miliona dolara u fabriku sa linijskim inkjet
štampačima.

NE: Kako vidite
budućnost štampe i gde vidite Epson za deset godina?

MP: To je teško
pitanje. Trenutno postoji mnogo roba koje se štampaju analogno, poput tepiha,
tapeta, plastičnih materijala, tekstila. Inkjet je savršen za štampanje na tim
materijalima, pri tom je ekološki i ne zahteva kontakt sa materijalom na kom
se štampa. Dakle, možemo da štampamo na bilo kakvoj površini, ako imamo pravo
mastilo za tu svrhu. Za mene, najveća šansa je u tekstilu i etiketama, koje će
postojati sve zahtevnije za proizvodnju, zato što će biti nosači sve više
informacija. Zbog toga širimo proizvodnju štampača za etiketa i oznaka svake
godine.

NE: Da li možete preciznije
da nam predstavite planove vaše kompanije u jugoistočnoj Evropi i konkretnije na
Balkanu?

MP: Oblast koju pokriva
region koji mi nazivamo CIE obuhvata 22 zemlje. Radi efikasnijeg upravljanja
tim područjem, mi smo tu oblast podelili na osam manjih regiona, a Balkan je
jedan od njih. U svakom od tih manjih područja planiramo da formiramo poslovne
jedinice koje su samodovoljne, sa svojim sektorima prodaje, marketinga i
usluga. To želimo da uradimo u Evropi u predstojećem periodu. 

Na Balkanu ćemo se
fokusirati na kancelariju u Beogradu, gde će se nalaziti najveća kancelarija za
podršku, ali ćemo regrutovati specijaliste iz drugih država u regionu.

NE: Jedno pitanje
koje se tiče globalnog poslovanja kompanije Epson – poslednji objavljeni
finasijski rezultati Seiko Epsona ocenjuju da su za pad prihoda i profita najviše
odgovorni usporavanje svetske ekonomije i isti nivo prodaje visokokapcitetnih
inkjet štampača. Koji globalni izazovi se nalaze pred Epsonom?

MP: U suštini,
pred sobom imamo dve vrste izazova. Jedno su ekonomski uslovi određenih
podneblja. Tržište u Latinskoj Americi je postalo teško tržište, koje je nama i
dalje važno. Poređenja radi, u Srbiji držimo manje od 20% tržišta inkjet
štampača, a u Latinskoj Americi preko 50%. Dakle, to je veliko tržište koje se
smanjuje, što dalje utiče na našu prodaju na globalnom nivou. Zbog toga
usmeravamo našu prodaju na druge regione i zato investiramo u zemlje CIE.

Drugi izazovi vezani su za proboj na tržište kancelarijskih
štampača. U istočnoj i južnoj Evropi, samo tržište kancelarijske štampe vredno
je 2.4 milijardi evra, od čega je naš udeo na tržištu samo 50 miliona. Ne
očekujem brzi rast u regionu, ali ako uspemo da zahvatimo 10% tržišta,
prihodovaćemo više od 100 miliona evra. Zapravo, naši srednjeročni planovi su
da prihodi narastu na preko četvrtine milijarde evra. To je pravac u kom ćemo
nastupati – a ja mislim da ćemo uspeti u tome.