Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad starijima

*Autorka teksta je Nina Savčić.

Crveni krst Srbije u saradnji sa Poverenicom za zaštitu ravnopravnosti obeležava 15. jun – Međunarodni dana borbe protiv nasilja nad starijima. Ovaj datum se u svetu obeležava od 2006. godine, a u Srbiji na inicijativu i u organizaciji Crvenog krsta Srbije od 2007. godine. Centralna tema današnjeg dana je rodno zasnovano nasilje u starijem dobu.

Slogan obeležavanja Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad starijima u Sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku za 2023. godinu glasi: „Zatvaranje kruga: rešavanje rodno zasnovanog nasilja u starijem životnom dobu – odgovori zasnovani na javnim politikama, zakonima i dokazima.“

Iako su oba pola potencijalne žrtve nasilja, ove godine je akcenat stavljen na žene iz više razloga. Žene žive duže, često u lošijem zdravlju, u većem siromaštvu i neretko su neformalni negovatelji.

OEBS je sproveo istraživanje o dobrobiti i bezbednosti žena u Jugoistočnoj i Istočnoj Evropi. Ovo istraživanje obuhvatilo je: Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Moldaviju, Crnu Goru, Severnu Makedoniju, Srbiju i Ukrajinu. Intervjuisano je preko 15000 žena, 1792 žene starosti 65-74 godine.

Rezultati govore da je više od polovine starijih žena u regionu iskusilo neki oblik rodno zasnovanog nasilja tokom života (od 15. godine). Primećeno je da su razlike među zemljama koje su uključene u istraživanje značajne. Takođe je jasno da će žene koje su nasilje trpele u detinjstvu češće trpeti nasilje u starijem životnom dobu.

U vezi sa ovom temom, možemo da govorimo o partnerskom i nepartnerskom nasilju. Što se tiče partnerskog nasilja, od navršene 15. godine 40% žena doživelo je neki oblik nasilja od strane sadašnjeg ili bivšeg partnera, dok je u prethodnih 12 meseci to iskustvo imalo 7,7% žena.

Pritom, najrasprostranjenije je psihičko nasilje, koje je doživelo 38% žena, odnosno 7% žena tokom poslednjih 12 meseci. Seksualno nasilje od strane partnera doživelo je 6,4% i 0,8% u poslednjih godinu dana.

Kontrolisanje, zlostavljanje, ucenjivanje, ekonomski zasnovano nasilje od strane intimnog partnera najčešći su oblici psihičkog nasilja, a posledice su anksioznost, poteškoće u spavanju, gubitak samopouzdanja, depresija, napadi panike.

Posledice najtežeg incidenta fizičkog nasilja u intimnom partnerstvu su najčešće modrice i ogrebotine, zatim unutrašnje povrede, rane, uganuća, opekotine, potres mozga, slomljene kosti ili zubi, pobačaj.

Značajan je i očekivan podatak je da su rizici od nasilja od strane intimnog partnera veći kod žena koje žive sa partnerima koji piju alkohol ili pokazuju agresivno ponašanje izvan porodice.

Prisilni i rani brakovi značajno povećavaju rizik od nasilja od strane intimnog partnera. Među značajnim faktorima rizika su invaliditet, ekonomska zavisnost, kao i patrijarhalne norme i vrednosti.

Od osoba koje nisu intimni partneri u Srbiji među ženama starim 65–74 godine, 8% je doživelo fizičko a 2% seksualno nasilje nakon što su navršile 15 godina. Počinioci vanpartnerskog nasilja su češće ženi bliske osobe, kao što su prijatelji, poznanici, komšije ili rođaci i članovi porodice, a ne nepoznate osobe.

Anketa koja je sprovedena među ženama koje su doživele nasilje od intimnog partnera 59 % se potpuno slaže da je obaveza žene da ima seksualni odnos sa svojim mužem čak i ako ona ne želi.

Da je seks bez pristanka opravdan kada žene nose otvorenu, provokativnu ili seksi odeću 66,3 % ispitanica se slaže potpuno, a da je seks bez pristanka opravdan kada je žena pijana ili koristi drogu misli čak 70,5 posto žena.

Svoja najteža iskustva nasilja žene prijavljuju policiji ili drugim institucijama i organizacijama u izuzetno malom procentu.

Postoji tendencija da se u nešto većem procentu prijavljuju najteži incidenti nepartnerskog nasilja nego partnerskog.

U Srbiji samo je jedna žena među starijim ženama koje su navele najteži incident partnerskog nasilja (ili 2,5%) to prijavila policiji.

Svega dve starije žene potražile su pomoć doktora, a jedna je potražila pomoć crkvene organizacije. Među ženama starim 51–64 godine 16,5% je prijavilo taj najteži incident policiji.

Glavni razlozi za neprijavljivanje nasilja bili su uverenje da nasilje treba da ostane u porodici i da žene treba da se nose sa njim same, ili su incidenti ocenjeni kao suviše mali.

U slučajevima i partnerskog i nepartnerskog nasilja, žene su se više obraćale medicinskim ustanovama nego policiji ili bilo kojoj drugoj službi podrške.

Strategije prevazilaženja ne pokazuju nikakvu sistematsku akciju usmerenu na rešavanje ili napuštanje situacije nasilja, ostavljajući žene bez izlaznih strategija, stvarajući pritisak da se prilagode situaciji nasilja.

Kako bi se ovaj veliki društveni problem prevazišao i stvorila se klima za zdraviji i humaniji život starijih žena, neophodno je da učestvuje celokupno društvo podižući svest o problemu rodno zasnovanog nasilja.

Potrebno je više istraživanja o nasilju nad starijim ženama, kako bi se stekao bolji uvid u specifičnosti kako tipova nasilja (npr. zanemarivanje, finansijsko nasilje…) tako i počinilaca (npr. porodični negovatelji…).

Neophodno je da se promene postojeći propisi koji se odnose na nasilje u porodici. Starije žene trebalo bi da budu prepoznate kao rizična grupa.

Takođe, potrebno je pružanje usluga mentalnog zdravlja i psihološke podrške, zatim edukacija celog društva o znakovima zlostavljanja, zanemarivanja i nasilja nad starijim ženama i svakako promena društvenih normi putem zastupanja.