Menja se način finansiranja političkih kampanja, ograničavaju pozajmice

Politički subjekti (partije i pokreti) ubuduće će moći da se zadužuju isključivo kod banaka i drugih finansijskih organizacija koje su pod nadzorom Narodne banke Srbije (NBS), navodi se u Predlogu zakona o finansiranju političkih aktivnosti.

Vlada Srbije uputila je u skupštinsku proceduru predlog tog zakona, a zbog ocene da se na taj način „sprečava mogućnost zaduživanja kod fizičkih i pravnih lica, koja bi davanjem pozajmice mogla da ostvare uticaj na (partije)“.

Predloženo je i da maksimalna visina kredita i zajma do koje se svi politički subjekti mogu zaduživati na godišnjem nivou, može iznositi do 25 odsto sredstava koja se obezbeđuju iz javnih izvora za finansiranje redovnog rada ili pokriće troškova izborne kampanje. Rok otplate je najduže do tri godine. 

Zakon predlaže dve vrste izvora iz kojih se finansiraju politički subjekti, javne i privatne izvore.

Privatne izvore finansiranja političkog subjekta čine članarina, prilog, nasledstvo, legat i prihod od imovine, a predlaže se da maksimalni iznos članarine ne prelazi iznos od 3.000 dinara na godišnjem nivou. 

U delu predloženog zakonskog rešenja uređuje se i pitanje priloga koji se daju političkim subjektima od strane pravnih i fizičkih lica. 

Vrednost davanja na godišnjem nivou, koje jedno fizičko lice može dati političkim subjektima za redovan rad, ali i troškove izborne kapmanje, iznosi najviše deset prosečnih mesečnih zarada, odnsno 30 prosečnih zarada kada je u pitanju pravno lice. 

Prethodno zakonsko rešenje predviđalo je davanja od najviše 20 mesečnih zarada kada se radi o fizičkim licima i najviše 200 prosečnih mesečnih zarada kada se radi o pravnim licima. 

Kako bi se sprečila mogućnost zloupotrebe prilikom davanja i prijema priloga, u obrazloženju se navodi da je utvrđeno da su pravna i fizička lica dužna da uplatu novčanog iznosa vrše isključivo sa svog tekućeg računa.  

Zakon uređuje i javne izvore namenjene za finansiranje političke aktivnosti i njih čine novčana sredstva budžeta Srbije, budžeta autonomne pokrajine i budžeta jedinice lokalne samouprave. 

Javne izvore čine i određene usluge i dobra koja političkim subjektima bez naknade i pod jednakim uslovima daju organi Srbije, pokrajine i lokalne samouprave, kao i druge organizacije koje ovi organi osnivaju. 

U delu koji se odnosi na finansiranje redovnog rada političkog subjekta, piše da se iz javnih izvora, sredstva za finansiranje političkih subjekata koji imaju svoje predstavnike u predstavničkim telima, određuje na nivou od 0,105 odsto poreskih prihoda budžeta Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.

Član koji se odnosi na raspodelu tih sredstava usklađen je sa izmenama izvršenim u Zakonu o izboru narodnih poslanika i Zakonu o lokalnim izborima, u delu koji se odnosi na smanjivanje izbornog cenzusa sa 5 na 3 odsto, piše u obrazloženju. 

„Broj glasova političkog subjekta koji se uzima kao osnovica za raspodelu sredstava obračunava se tako što se broj glasova do 3 odsto važećih glasova svih birača koji su glasali množi koeficijentom 1,5, a broj glasova preko 3 odsto važećih glasova svih birača koji su glasali množi koeficijentom 1“. 

U predloženom zakonu se propisuje i iznos sredstava koja se obezbeđuju iz javnih izvora za pokriće troškova u slučaju održavanja redovnih i vanrednih izbora, a predložen je i iznos koji su nadležni organi dužni da obezbede za pokriće troškova izborne kampanje za vreme privremenog finansiranja.

Vođenje knjigovodstva, godišnji izveštaji

Politički subjekti koji imaju predstavnike u predstavničkim telima i registrovane političke stranke, dužni da vode knjigovodstvo o svim prihodima i rashodima, koje se vodi po poreklu, visini i strukturi prihoda i rashoda, piše u predlogu.

Dužni su i da Agenciji za sprečavanje korupcije podnose godišnji izveštaj o finanisranju političkog subjekta. 

Takođe se uvodi obavezan sadržaj Godišnjeg izveštaja o finansiranju političkog subjekta.

„Na taj način se Godišnji izveštaj čini uporedivim sa izveštajem o troškovima izborne kampanje, postaje transparentniji, što jača disciplinu u trošenju javnih i privatnih sredstava“, piše u obrazloženju. 

Novina je da je politički subjekat koji učestvuje u izbornoj kampanji dužan  da Agenciji podnese preliminarni izveštaj o troškovima izborne kampanje do sedam dana pre dana glasanja. Konačni izveštaj o troškovima izborne kampanje politički subjekat podnosi u roku od 30 dana od dana objavljivanja ukupnog izveštaja o rezultatima izbora. 

Predlog je i da program revizije Državne revizorske institucije svake godine obuhvata odgovarajući broj političkih subjekata koji imaju predstavnike u Narodnoj skupštini.

Prilikom određivanja političkih subjekata koji će biti obuhvaćeni programom revizije DRI će uzeti u obzir visinu sredstva koja politički subjekat dobija iz javnih izvora i učestalost prethodnih revizija.

Novim rešenjem se, ukoliko se usvoji, uvodi obaveza da godišnji plan poreske kontrole obuhvata kontrolu davaoca finansijskih sredstava, odnosno roba i usluga političkim subjektima. Izbor davaoca vršiće se na osnovu izveštaja Agencije. 

Dalje se navodi da su političke stranke  dužne da, akcije i udele koje su stekle pre stupanja na snagu zakona otuđe, odnosno da zaključe ugovor o otuđenju vlasništva nad udelima ili akcijama i podnesu zahtev nadležnom registru za upis promene vlasništva i u roku od 15 dana obaveste Agenciju o svim preduzetim radnjama.

„Na taj način stvorena je mogućnost da se sve postojeće političke stranke finansiraju pod jednakim uslovima i funkcionišu u jedinstvenom pravnom režimu“, piše. 

Važeći zakon o finansiranju političkih aktivnosti donet je 2011. godine, a izmenjen 2014. godine, nakon njegove dvogodišnje primene. 

Takođe, 2019. godine izvršene su izmene i dopune Zakona o finansiranju političkih aktivnosti jer je Vlada obrazovala Radnu grupu za saradnju sa OEBS-om i Кancelarijom za demokratske institucije i ljudska prava (КDILJP) u koordinaciji i praćenju sprovođenja primene preporuka za unapređenje izbornog procesa. 

Obaveza donošenja Predloga zakona o finansiranju političkih aktivnosti proizilazi iz Akcionog plana za Poglavlje 23, usvojenog u julu 2020. godine, piše u obrazloženju. 

Vlada je prošle nedelje usvojila set predloga izbornih zakona, Predlog zakona o izboru predsednika Republike, Predlog zakona o izboru narodnih poslanika i Predlog zakona o lokalnim izborima, koji imaju za cilj unapređenje uslova za sprovođenje izbora na republičkom i lokalnom nivou.