Menja se Zakon o planiranju i izgradnji, uvodi se državni urbanista

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture objavilo je Nacrt zakona o izmenama i dopunama zakona o planiranju i izgradnji u kojem se, između ostalog, predlaže mogućnost da informaciju o lokaciji izdaju i javni beležnici, registar „brownfield lokacija“, i uspostavljanje glavnog državnog urbaniste. 

U obrazloženju je navedeno više razloga za donošenje izmena i dopuna zakona: unapređenje odredbi o energetskoj efikasnosti, uvođenje termina „zelene gradnje“ sa izdavanjem sertifikata, preciziranje odredbi o izgradnji solarnih parkova.

Kao cilj se navodi i ukidanje konverzije uz naknadu određenoj kategoriji lica (obavezu plaćanja prenamene i dalje imaju lica čiji će položaj biti određen posebnim zakonima: sportska društva i udruženja, stambene i zemljopradničke zadruge, kao i lica na koje se primenjuje Aneks G o sukcesiji), navodi se u obrazloženju nacrta.

Prema obrazloženju datom uz nacrt, izmenama i dopunama se planira i ukidanje „lex specialisa“ za linijske infrastrukturne objekte“.

U zakon bi se, kako se predlaže, dodao član koji definiše ko može da bude investitor linijskog infrastrukturnog objekta od posebnog značaja za Srbiju.

Javna rasprava o nacrtu zakona biće počela je od 30. januara i trajaće do 20. feburara, piše u javnom pozivu.

Informaciju o lokaciji da daju i javni beležnici

Nacrt predviđa da informaciju o lokaciji, izuzetno, po zahtevu podnosioca, može izdati i javni beležnik, odnosno pravno lice ili preduzetnik koji je registrovan za izradu dokumenta postornog i urbanističkog planiranja.

„Ovim se stvara mogućnost da se informacija o lokaciji, koja nije deo objedinjene procedure, ishoduje na efikasniji i brži način“, navodi se u obrazloženju.

Uslove koje ta lica moraju da ispune da bi izdavala informacije o lokaciji propisaće ministar nadležan za poslove prostornog i urbanističkog planiranja.

Informacija o lokaciji sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela, piše u važećem zakonu.

Novina, koja je predviđena, je i Agencija za prostorno planiranje i urbanizam Srbije, koja bi, između ostalog, trebalo da vodi Centralni registar planskih dokumenata.

Agencija treba da priprema i prati izradu dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja iz nadležnosti Srbije, priprema odluku o izradi planskih dokumenata, izdaje sertifikate „zelene gradnje“, uspostavlja i vodi sistem e-prostor.

Jedinice lokalne samouprave biće dužne da u roku od šest meseci od dana osnivanja te Agencije, dostave podatke o „brownfield“ lokacijama na svojoj teritoriji, predlaže se u nacrtu.

Brownfield lokacije (kako piše u nacrtu) su lokacije industrijskih i komercijalnih sadržaja, koje se ne koriste u dužem vremenskom periodu, a imaju potencijal za urbanu obnovu.

Nacrtom je propisana obaveza Agencije da u roku od šest meseci od dostavljanja podataka o „brownfield“ lokacijama sačini registar podataka o tim lokacijama i učini ga javno dostupnim.

Agencija će zaposlene i postavljena lica preuzeti iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, kao i predmete, arhivu, opremu, stručnu dokumentaciju vezanu za poslove iz svoje (buduće) nadležnosti, piše u nacrtu.

Takođe, nactom se predviđa obaveza za lokalne samouprave da u roku od tri godine donesu planske dokumente koji će obuhvatiti minimalno 70 odsto površine građevinskog područja lokalne samouprave.

„Time se stvara planski osnov za zakonitu izgradnju objekata i istovremeno sprečava nova bespravna gradnja“, navodi se u obrazloženju.

Članstvo u u Inženerskoj komori Srbije obavezno 

U nacrtu se predlaže i da članstvo licenciranih inženjera, prostornih planera i arhitekata u Inženjerskoj komori Srbije, bude obavezno, čime se stiče aktivan status u registru.

Aktivan status u registru i članstvo u Inženjerskoj komori je, između ostalog, i preduslov za sankcionisanje lica koja su u izvršenju poslova prekršila zakon, pravila struke, etički kodeks , piše u nacrtu.

Važeći planski dokumenti koji su doneti pre 1. januara 1993. godine, prestali bi da važe u roku od 24 meseca, od dana stupanja na snagu novog Zakona.

Organi nadležni za donošenje tih planskih dokumenata dužni su da u roku od 24 meseca donesu nove planske dokumente.