Meštani Sremčice vraćaju život u Rakinu baru

Kraško jezero Rakina bara nalazi se u okolini Beograda, u naselju Sremčica, ali je prethodnih godina postalo zapušteno i isušeno. Udruženje Eko patrola Sremčica okupilo je stanare iz nekoliko ulica u blizini Rakine bare, koji sada rade na tome da jezeru vrate nekadašnji izgled i funkcija koju je imalo u ekosistemu.

„Stariji meštani dolaze, podržavaju nas i evociraju svoje uspomene kako su na Rakinoj bari učili da plivaju, dobro se zabavljali, pecali i kako je nekada bilo lepo“, kaže za Novu ekonomiju Milan Tomašević iz Udruženja Eko patrola Sremčica.

Prema njegovim rečima, za sada im „niko ništa nije zamerao“, niti se bunio zbog akcija preduzetih radi čišćenja Rakine bare.

„Najveći broj ljudi iz komšiluka zapravo radi na jezeru“, kazao je Milan, koji naglašava i da je posao pokrenula lokalna zajednica.

Foto: Udruženje Eko patrola Sremčica/ Rakina bara nekad i danas

Prve akcije počele su krajem 2019. godine u oktobru i novembru, kada su meštani počeli da čiste korito jezera.

„Prvo smo otišli da vidimo šta se dešava sa izvorom i potokom i onda smo shvatili da su oni užasno zapušteni i zapušeni. Sam izvor bio je zatrpan šutom, muljem, granama, lišćem…“, kaže Tomašević. 

Prema njegovim rečima, potok je čitavim svojim tokom takođe bio zatrpan nanosima, u njemu je bilo žice, plastike i ostalog otpada.

„Mi smo krenuli to da očistimo i onda smo došli do samog jezera i shvatili da voda i ne dolazi do njega“, objašnjava sagovornik Nove ekonomije. 

Nakon prvih akcija čišćenja jezera, Eko patrola Sremčica počela je da skuplja novac za uređenje jezera. Građani su se odazvali njihovom pozivu, pa su se stekli uslovi da u Rakinu baru stignu bageri i buldožeri i akcija je postala ozbiljnija.

Foto: Udruženje Eko patrola Sremčica/ Jezero dobija vodu

Dolazak mašina bio je važan jer su one prevukle nanose zemlje kojima je korito jezera bilo zatrpano. Buldožer je zemlju pomerio sa sredine ka obali.

„Iskopali smo jednu centralnu „kadu“ i ona sada ima 30 metara širine i skoro 100 metara dužine“, objašnjava Milan Tomašević.

On kaže da je na najdubljem mestu „kada“ duboka oko jedan metar, kao i da se od tog mesta ka ivicama njena dubina smanjuje.

U planu je uređenje i šetališta oko jezera, gde meštani žele da posade travu i drveće.

U Eko patroli Sremčica kažu da će sadnju drveća probati da organizuju u saradnji sa Šumarskim fakultetom u Beogradu ili Javnim preduzećem Srbijašume, jer za sadnju treba odabrati najpogodniju vrstu stabala.

Milan kaže da je u akcije stalno ukljičeno oko desetak ljudi iz komšiluka, ali da je u veće radne akcije koje su prethodnih godina organizovali i čistili Rakinu baru, bilo uključeno i do stotinu ljudi.

„Jezgro ekipe čine ljudi iz komšiluka dok učešće uzima dosta ljudi iz lokalne zajednice. Što nas više radi, to će se jezero bolje čuvati“, objašnjava Tomašević.

Foto: Udruženje Eko patrola Sremčica/ Radovi na čišćenju Rakine bare

KAKO SE VODA VRAĆA U KORITO JEZERA?

Milan objašnjava da je zajedno sa ostalim komšijama na jednom mestu u jezeru prošle godine uspeo da izmeri protok vode od nekih 50 litara tokom jednog minuta.

„To znači da dnevno imamo neka 72 kubika sveže vode koji mogu da se uliju u jezero“, objašnjava naš sagovornik.

Prema njegovoj gruboj proceni jezero bi moglo da se napuni za neke dve ili tri godine, ali krajnji zaključak o toj prognozi, kako naglašava, ostavlja stručnim ljudima.

„Kada bi bila idealna situcija, da nema oticanja, isparavanja, na visinu od jednog metra jezero bi moglo da se podigne za nekih godinu dana“, smatra Tomašević.

Naglašava da postoji još mnogo otvorenih ptanja u vezi sa čišćenjem jezera, jer voda sigurno otiče u obližnju vrtaču, kao i po samom dnu.

„Imamo velike kiše, velike snegove, nama se ta centralna „kada“ koju smo iskopali nakupila vodom samo od padavina“, objašnjava naš sagovornik.

U PLANU JE I PORIBNJAVANJE RAKINE BARE

Glavni živi svet u vodi, rekama, jezerima i morima čine ribe.  One su to nekada bile i u Rakinoj bari, pa je u planu da se i one vrate.

U Eko patroli Sremčica kažu da pomoć u poribnjavanju očekuju od ozbiljnih institucija, poput Poljoprivrednog fakulteta, Instituta „Siniša Stanković“, kao i od strane velikih javnih ribnjaka.

Naglašavaju da je jezeru nekada rasla i trska. Proveriće i da li i njih treba ponovo zasaditi, ili bi bolje rešenje bilo da se naprave plutajuća ostrva koja bi služila za prečišćavanje vode.

„Stvar je u tome da u saradnji sa najstručnijim kućama dođemo do jednog biotopa (životnog staništa) koji funkcioniše onako kako priroda nalaže“, objašnjava Milan Tomašević.

Prema Milanovim rečima, u Eko patroli Sremčica nadaju se i da će se vremenom steći uslovi i da se Rakina bara stavi pod određenu vrstu zaštite Zavoda za zaštitu prirode Srbije. 

Čedomir Savković