Meštani Zlatibora ne dobijaju ništa od novih gondola

Izgradnja nove gondole od vrha Tornik na Zlatiboru do Pribojske Banje neće doneti nikakvu korist meštanima Zlatibora koji istovremeno nemaju puno pomoći od države za bavljenjeruralnim turizmom ili poljoprivredom. Pored toga, olako se prelazi preko činjenice da gondole nisu bezbedna mesta tokom oluje ili kad nestane struje, što se u planinama često dešava kada su nepogode, kaže za Novu ekonomiju, biolog Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS), Marko Šćiban.

On dodaje i da , budući da se planira da nova žičara bude duga 14,7 kilometara, šanse za velike probleme i teškoće sa spasavanjima u slučaju havarija se moraju uzeti u obzir.

„Takvi projekti pre svega ugrožavaju budžet osiromašenog naroda i ove prezadužene zemlje, a ništa garantovano ne doprinose, osim onima koji će profitirati od same gradnje“, kaže Šćiban.

Kako dodaje, nova gondola, koja bi trebalo da bude jedan od nastavaka zlatiborske Gold gondole treba da prođe je drugi i prvi stepen zaštite prirode Parka prirode „Zlatibor“, jer mora da prođe preko kanjona Uvca.

Sagovornik našeg portala podseća da su staništa beloglavog supa uzvodno na Uvcu, gde ne bi trebalo da prođe nova gondola, ako se krene u njenu izgradnju. Međutim, deo Parka prirode Zlatibor obuhvata i deo kanjona reke Uvac, ali nizvodno od Radoinskog jezera.

„To je prvi stepen zaštite i tu ne bi smelo ništa da se radi. Nažalost, prema navodima upravo bi tu trebala da prođe žičara. Ne znam da li su za to dobili dozvole, ali s obzirom da u zadnje vreme nema problema da država krši svoje zakone verovatno na granice parka prirode ne planiraju da se obaziru. Ukoliko bi žičara i prelazila preko prvog stepena zaštite to bi po zakonu u teoriji bilo nemoguće da se odobri“, kaže Šćiban.

Naš sagovornik kaže da izgradnja gondole nije toliko opasna što se tiče same prirode i manje je opasna nego, na primer, potapanje nekog rečnog kanjona.

„Dobro se postavlja pitanje zašto bi to bila najduža žičara na svetu. Nije baš pametno praviti takve objekte zbog potencijalnih problema sa nepogodama koje su postale sve moćnije i učestalije. Šta kad se desi havarija, oluja, udarci groma, mećave, nestanak struje, a vi ste negde u bespućima između Zlatibora i Priboja? Ko će biti odgovoran u tim situacijama?“, pita se sagovornik našeg portala.

Prema njegovom mišljenju, bolje bi bilo da se sredstva za žičaru, ukoliko ih već ima na raspolaganju, ulože u seoski turizam.

„Zašto ta ogromna sredstva ne dobijaju ljudi koji se bave ekoturizmom, seoskim turizmom, edukativnim turizmom na Zlatiboru koja će biti uložena u nešto lokalno specifično, lepo, što će zaista osetiti efekat lokalna populacija, a ne da se uvoze žičare i da se potencijalno ugrožavaju i turisti i priroda uz kršenje zakona sve kako bi gondola morala da prođe preko Parka prirode „Zlatibor“.

Zašto (ne)zidati vidikovac na Kablaru?

Poslednjih nedelja aktuelna je i polemika u vezi sa izgradnjom vidikovca na vrhu planine Kablar kod Čačka. U izgradnju se krenulo, ali su se angažovali aktivisti koji se protive tom projektu, najpre zbog toga što smatraju da će novi objekat naružiti i ugroziti Kablar.

„S obzirom da sam bio na Kablaru i pre ovih drvenih vidikovaca, kada nije bilo nikakve infrastrukture, osim zemljanog puta do vrha, mogu da kažem da je meni kao prirodnjaku bio mnogo lepši osećaj. Ono što je već sada gore je već sasvim dovoljno za one koji vole prirodu, mogu da u tome uživaju, lako da dođu do postojećih vidikovaca sa drvenim platformama koje ne odskaču od krajolika, mada i za njih su morali da se odrade neki radovi“, kaže Šćiban za Novu ekonomiju.

Srbija dobija još jednu gondolu na Zlatiboru, najskuplju do sada

I u vezi sa tim projektom smatra da je nepotreban, kao i da ni na koji način lokalnom stanovništvu neće omogućiti neku opipljivu korist.

„To je kao i u slučaju Zlatibora, ukoliko država, opština ili bilo ko drugi ko želi da ovu ideju da finansira želi da pomogne lokalnoj populaciji neka im pomogne sa podrškom razvoja ekoturizma, ruralnog turizma, da se napravi neki edukativni centar“, dodaje Šćiban.

Inače, u obližnoj Ovčar Banji i selu Rošci na Kablaru već postoje mali prirodnjačko-edukativni centri.

To su tematike u šta treba da se uloži javna sredstva kako bi lokalno stanovništvo osetilo konkretan boljitak, a da priroda ostane u što specifičnijem obliku jer je tako prijemčljivija i zanimljivija za turiste, dodaje naš sagovornik:

„Čuli smo i da na Alpima ima takvih staklenih vidikovaca, sve to stoji, ali pitanje je da li je za ovo urađena neka studija, da li je prema Uredbi o proglašenju Predela izuzetnih odlika (PIO) „Ovčarsko-kablarska klisura“ to dozvoljeno budući da je vrh u 2. stepenu zaštite, da li su anketirani ljudi na lokalu i konsultovana struka? Kablar je kraška planina, a njegov goli vrh nije mesto za gradnju bilo kakvih objekata. Da jeste tu bi već od ranije stajale neke kuće. Takođe, tu može svašta da se desi i u bezbednosnom smislu s obzirom da je to trusno područje, a radi se, naravno, i o zaštićenom području“.

Kako ocenjuje, na taj način se neće pomoći lokalnom stanovništvu, a ponovo se krše načela zaštite prirode.

„Nažalost, u Srbiji političari preko politizovanih, preotetih institucija mogu da izdejstvuju dozvole skoro za sve, a dodatno tragično je to da se ogromna sredstva ulažu u projekte koji su besmisleni i štetni, umesto da se recimo sredstva ulažu u malobrojna preostala domaćinstva koja žele da se bave turizmom i poljoprivredom. Neka sredstva idu direktno ljudima, a ne u projekte koji služe da promociju pojedinaca, pre svega političara i njihovih poslovnih saradnika“, kaže predstavnik Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Naš sagovornik podseća da se u brojnim sličnim dosadašnjim aferama lokalnom stanovništvu ništa se nije obistinilo od pompeznih najava političara.

Primer takvih ispraznih preskupih projekata je skijalište na Staroj planini na kome je izgrađena i prva godnola u Srbiji 2012. godine, a u vezi sa kojim je kako napominje, „prekršeno sve što može da se prekrši“, dok je lokalno seosko stanovništvo nastavilo da izumire.

„Izgradnja nove gondole na Zlatiboru bi bila protivzakonita“