Srbija dobija još jednu gondolu na Zlatiboru, najskuplju do sada

Najskuplja gondola u Srbiji, čija je vrednost radova procenjena na 30 miliona evra trebalo bi da poveže zlatiborski vrh Tornik i Pribojsku Banju u dužini od 14,7 kilometara.

Pored nje, gradiće se još jedna gondola na Kopaoniku, kao i gondola koja bi trebalo da poveže Vrnjačku Banju i planinu Goč. Dosad su u Srbiji izgrađene gondole na Staroj Planini, Zlatiboru i Kopaoniku.

Novu investiciju u novu gondolu na Zlatiboru najavili su predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, kao i predsednik Opštine Čajetina, Milan Stamatović, preneli su beogradski mediji.

Naglašeno je kako će se pored gondole graditi fudbalski i golf tereni, što će ukupno koštati od 70 do 100 miliona evra.

„Očekujemo da će sva dokumentacija za izgradnju nove gondole od zlatiborskog vrha Tornik do Pribojske Banje biti spremna do kraja ove, i da ćemo u gradnju krenuti već početkom sledeće godine, a rok za završetak je godinu dana od početka radova“, rekao je Stamatović.

Kako je dodao 25 miliona evra za izgradnju obezbediće država, a ostatak Opština Čajetina.

Opština Čajetina prošle godine najavila je izgradnju nove gondole i od Ribničkog jezera do vrha Čigota, ali nema navoda o tome koliko bi taj posao mogao da košta.

Kako je tada pisala Nova ekonomija i kako su objasnili stručnjaci Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, bilo kakva žičara ili gondola na zlatiborskom vrhu Čigota je nezakonita prema Uredbi o zaštiti Parka prirode Zlatibor.

Vrnjačka Banja

Opština Vrnjačka Banja već je raspisala  tender za izradu idejnog plana nove godnole do planine Goč koja bi bila dugačka oko sedam kilometara.

Opština je takođe oglasila i Rani javni uvid povodom izrade plana detaljne regulacije gondola i pristipila izradi strateške procene uticaja plana na životnu sredinu.

Elaborat za potrebe javnog uvida za izradu plana detaljne regulacije „Gondola“ u Vrnjačkoj banji može da se pronađe na SLEDEĆEM LINKU.*

Procenjena vrednost ovog poslaza sada nije poznata, ali je poznato da bi gondola nosila ime tenisera Novaka Đokovića.

Procenjena vrednost javne nabavke za njeno idejno rešenje, kako je nedavno prenela Nova ekonomija, bila je 18,3 miliona dinara.

Kopaonik

Planirana je i gradnja gondolske žičare na pravcu od mesta Brzeće do žičara koje već postoje na Kopaoniku.

Prema planu o kome se pričalo 2020. godine, kabinsko-gondolska žičara (prosečnog kapaciteta 3.000 putnika na čas) predviđa se na pravcu Brzeće – Bregovi – Srebrnac, dužine oko 4.7 kilometara.**

Prva faza tih radova o kojima se priča već duže vremena, izvodila bi se gradila na pravcu Brzeće – Srebrnac, preko među stanice Bregovi, a u drugoj od Brusa do Bregova.

DO SADA IZGRAĐENE GONDOLE U SRBIJI

U Srbiji su od 2012. godine izgrađene gondole na Staroj Planini, Zlatiboru i Kopaoniku.

Prva gondola u Srbiji izgrađena je na Staroj Planini i puštena je u rad  2012. godine.

Prema ranijim najavama vrednost čitave investicije bila je oko 5 miliona evra, a investitor je bilo Javno preduzeće „Skijališta Srbije“. Ovi objekti svečano su otvoreni sredinom januara 2012. godine.

Južne vesti su tada pisale kako je izgradnja gondole na vrhu Babin Zub urađena bez građevinske dozvole, kao i da je tada Republička građevinska inspekcija naredila njeno rušenje.

Gold Gondola, žičara duga devet kilometara spaja centar Zlatibora sa vrhom Tornik bila je najveća investicija te opštine u vrednosti 13,5 miliona evra, a puštena je u rad 11. januara 2021. godine. Često se naglašavalo kako je to najduža panoramska gondola u svetu, jer se prostire u dužini od 9.000 metara.

Gondola koja je izgrađena na Kopaoniku povezuje mesta Brzeće i Mali Karaman i puštena je u rad 12. februara 2021. godine i dugačka je 843 metra. U nju je Javno preduzeće Skijališta Srbije uložilo 27 miliona evra, a izgradnja je krenula u junu 2020. godine, a kako su prilikom njenog otvaranja preneli mediji, u cenu su uračunati i prateći sadržaji.

Kako je prošle godine pisala Nova ekonomija, preko 22 hektara šume posečeno je u zaštićenim područjima Kopaonika i Zlatibora zbog izgradnje novih ski-staza i ski-liftova ili zbog njihove rekonstrukcije.

Od toga, 14 hektara na Kopaoniku, a 8,04 hektara na Zlatiboru, vidi se iz rešenja koje je donelo Ministarstvo za zaštitu prirode u toku 2021. godine.

Kako je više puta pisao naš portal, na Zlatiboru i Kopaoniku je poslednjih godina zastupljena intenzivna gradnja hotelskih i stambenih objekata.

Zlatiborsko centralno naselje je posebno na udaru, a prema oceni nekih stručnjaka ono je izgradnjom višespratica izgubilo svoj status vazdušne banje po čemu je i kao lešilište i kao turističko mesto poznato još pre Drugog svetskog rata.

*Tekst dopunjen 02. avgusta 2023. godine u 17h.

**Tekst dopunjen 02. avgusta 2023. godine u 17:15h.

U planu gondola Vrnjačka Banja-Goč, opština tenderom traži idejno rešenje