Mikroplastika u morskim plodovima problem za zdravlje ljudi

Mikroplastika može na svojoj površini da veže i prenosi razne zagađujuće supstance kao što su teški metali i alergeni što vodi daljem ugrožavanju ljudi, rekla je u intervjuu za Klimu 101 profesorka na Katedri za Analitičku hemiju Hemijskog fakulteta u Beogradu Jelena Mutić.

Procenjuje se da 5,25 triliona čestica plastike cirkuliše površinskim vodama okeana, a verovatno i više zbog pandemije koronavirusa. 

Konzumiranje morskih plodova je jedan od načina da mikro i nanoplastične čestice direktno dospeju u ljudski organizam. 

Projekat IMPTOX proučava uticaj sitnih plastičnih čestica na ljudsko zdravlje. Njime rukovode domaći naučnici, a jedna od njih je i profesoroka Jelena Mutić, piše Klima 101.

„Proizvodnja plastike i zamena staklene i keramičke ambalaže plastičnim materijalima doveli su do nagomilavanja i plastičnog otpada koji polako postaje globalni problem. Razlog te široke upotrebe plastičnih materijala i ekspanzije u proizvodnji je njena izuzetna izdržljivost i postojanost, što je ujedno trebalo da bude i njena velika prednost nad ostalim materijalima“, navela je Mutić. 

Mutić ukazuje da ono što je bila nepoznanica, a sada se uveliko zna, je da plastika može polako da se razgrađuje u prirodi usled dejstva mikroorganizama, toplote, svetlosti ili vlage.

„Razgradnjom plastičnog otpada formiraju se mikroplastične i nanoplastične čestice različitog oblika, hemijskog sastava i veličina“, rekla je Mutić.

Pod mikroplastikom se,kako navodi profesorka, podrazumevaju čestice veličine ispod 5 mm do 0.001 mm, a veličina nanoplastičnih čestica je manja od 0,001 mm.

„Mikro i nanoplastične čestice se kao takve proizvode za komercijalnu upotrebu u abrazivnim sredstvima za čišćenje i kozmetici i na taj način dospevaju u otpadne vode iz domaćinstava“, rekla je Mutić. 

Ona je objasnila da su te čestice nevidljive golim okom i njihovo kretanje je nemoguće kontrolisati tako da se nalaze u okeanima, rekama, vazduhu i zemljištu.

„Podatak da su mikroplastične čestice nađene u snegu Mont Everesta govori da nema mesta u životnoj sredini koje je nije zagađeno njima“, kaže Jelena Mutić. 

Kako dospeva u ljudski organizam?

Jedan od načina da se mikro i nanoplastične čestice uključe u lanac ishrane odnosno da direktno dospeju u ljudski organizam je konzumiranje morskih plodova. 

„Postoje istraživanja koja su pokazala da se odvrtanjem plastičnog čepa na flaši vode napravi na desetine mikročestica. Osim unosa hranom, mikro i nanoplastične čestice se mogu udahnuti i tako ugroziti zdravlje ljudi i životinja“, rekla je Mutić.

Plastika, prema njenim rečima, može da utiče čak i na mentalno zdravlje ljudi, što je takođe ispitano u jednoj studiji koja je pokazala da su ljudi „drastično smanjili šetnje po parkovima ili prestali da se šetaju po lepim plažama jer su pune plastičnog otpada“.

„Uključivanje mikroplastičnih čestica u lanac ishrane i unošenje u ljudski organizam je ozbiljan problem sa jedne strane, a sa druge strane veliki je problem što ne znamo koliko su one zapravo opasne po zdravlje i koje sve probleme mogu da izazovu“, rekla je Mutić. 

Mutić navodi da mikroplastične čestice na svojoj površini mogu da vežu razne zagađujuće supstance kao što su teški metali, alergeni, toksini i mikroorganizmi i posluže kao njihovi nosioci što vodi daljem ugrožavanju ljudi.

„Kada se ima u vidu, da je alergija jedna od najčešćih hroničnih bolesti u Evropi i da više od 150 miliona Evropljana pati od najmanje jednog hroničnog oblika alergije, od kojih 20 odsto  živi sa teškim oblikom alergije, jasno je koliko je bitno ispitati koliki je uticaj ovih čestica na alergije“, rekla je Mutić. 

Prema njenim rečima, trenutno 70 miliona Evropljana ima alergijsku astmu, a 7 miliona živi sa alergijama na hranu.

„Troškovi za društvo su ogromni, sa više od 100 miliona izgubljenih radnih/školskih dana godišnje, a godišnji troškovi zdravstvene zaštite prelaze 140 milijardi evra. Rasprostranjenost alergija raste, a trenutna predviđanja su da će do 2025. nekom vrstom alergije biti pogođena polovina celokupne populacije EU“, rekla je Mutić.