Milione sudskih izvršnih predmeta preuzimaju javni izvršitelji

U naredne dve godine skoro milion starih izvršnih predmeta biće prebačeno sa sudova na javne izvršitelje, a neki od tih predmeta su stariji od 15 pa i 20 godina, prenele su Večernje novosti. Većina tih predmeta odnosi se na komunalne usluge, čija se kamata tokom godina nagomilala, pa se postavlja i pitanje da li građani treba da je plate zbog toga što su sudovi radili sporo.

„Javnim izvršiteljima do sada su prosleđena 4.573 predmeta po osnovu izvršne isprave i 22.266 predmeta po osnovu verodostojne isprave (komunalna potraživanja)“, izavila je Bojana Stanković, portparol Prvog osnovnog suda u Beogradu.

Poverioci su najčešće, kako se dodaje, „Infostan“, „Parking servis“, „Vodovod“, „Beogradske elektrane“, Javni servis RTS (za TV pretplatu), kao i jedna banka u stečaju.

Taj sud inače važi za najopterećeniji sud u izvršnoj materiji. U 2020. godini, od ukupno 7.523 predmeta po osnovu izvršne isprave, u radu su ostala 2.022, a po osnovu verodostojne isprave još 174.487.

Kako je Novostima izjavilo nekoliko izvršitelja, najavljeno im je da će u naredne dve godine dobijati po sto predmeta mesečno po čoveku samo iz Prvog osnovnog suda u Beogradu.

RAZVEZIVANJE „GORDIJEVOG ČVORA“

Prema mišljenju pravnika Udruženja za zaštitu potrošača „Efektiva“ Jovana Ristića, u ovom slučaju je veliki problem što, javnost, iako je bila obaveštena o prošlogodišnjim izmenama Zakona o izvršenju i obezbeđenju, opak nije bila dovoljno obaveštena o pojedinim odredbama i njihovim posledicama, kao što je prebacivanje svih starih izvršnih predmeta sa sudova na izvršitelje.

Ristić kaže da je problem nagomilanih, neizvršenih komunalnih predmeta u sudovima 2011. godine poslužio kao jedan od glavnih razloga za donošenje prvog Zakona o izvršenju i obezbeđenju i uvođenje profesionalnih izvršitelja.

On smatra da je taj problem trebalo rešavati još tada, ili prlikom prve velike izmene Zakona 2015. godine, a ne sada, kada su se kamate nagomilale zbog sporosti sudova.  

Prema njegovim rečima, prebacivanje starih predmeta bilo je predviđeno za početak 2020. godine.

„To nije laka operacija, lakše je bilo napisati zakonsko rešenje nego razvezati čitav taj ‘Gordijev čvor’. Pošto predmeta ima mnogo, prebacivanje očito mora da se radi po fazama, i mora da se izvrši trijaža tih starih predmeta, jer ne ispunjava svaki od njih uslov za prebacivanje“, kaže sagovornik Nove ekonomije.  

On podseća da prema zakonu uslove za prebacivanje na izvršitelje ispunjavaju samo oni predmeti u pogledu kojih je doneto rešenje o izvršenju.

Pri tome se kako dodaje obustavljaju sva izvršenja po „bagatelnim“ dugovanjima, koja ne prelaze iznos od 2.000 dinara, a kod kojih do stupanja zakonskih izmena na snagu izvršenje nije započeto, ili je od poslednje preduzete izvršne radnje prošlo više od šest meseci.

Ristić smatra da u mozaiku cele priče fali jedna važna kockica, koja u javnosti nije pominjana, a to je kršenje prava na suđenje u razumnom roku.

OTPISIVANJE KAMATA KAO REŠENJE

„U ovom slučaju, kada sud toliko dugo, a radi se ne o godinama već o decenijama, ne postupa po predmetima po kojima je dužan da postupa, a izvršni postupak je po zakonu hitan postupak, onda se zaista postavlja pitanje kršenja prava na suđenje u razumnom roku“, napominje Ristić.

On kaže da to pitanje mogu da postave i poverilac i dužnik, jer poverilac, na primer 15 godina nije došao do svojih sredstava, a dužniku su se nagomilavale kamate, koje su postale astronomski velike jer je iz Zakona o obligacionim odnosima još 1990. godine izbačena odredba prema kojoj kamata ne može da premaši iznos glavnice.  

„Ima (i) jedna stvar koja se dešavala u poslednjih godinu i po dana, otkako su usvojene izmene Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Mogli ste da (je) vidite kada su komunalna preduzeća počela da nude reprograme dugova. Vrlo je zanimljivo što je obavezni deo reprograma bio potpuni otpis kamate“, podseća pravnik „Efektive“.

Prema njegovim rečima, niko nije glasno pričao zašto se u tom slučaju kamata otpisuje, nego su potrošačima samo ponuđeni ti reprogrami. To je, kako smatra bio elegantan način da se izađe iz problema, bez uplitanja priče o kršenju prava na suđenje u razumnom roku koja je po državu škakljiva.

„Ko je prihvatio ponuđeni reprogram, otpisana mu je kamata, ali ne zato što je komunalno preduzeće ne znam kako velikodušno, već zato što je veoma nepopularno kad se predmeti stari pod 15 ili 20 godina prebacuju na izvršitelje sa svim tim kamatama, koje treba da plate potrošači, a čije su nagomilavanje svojim nepostupanjem izazvali sudovi“, kaže Ristić

Prema njegovim rečima, ne može da se dešava da sud ne radi svoj posao godinama ili decenijama i da onda samo slegne ramenima, uz prebacivanje „vrućeg krompira“ izvršiteljima.

„Dug za pruženu uslugu treba da se plati, ali nije pravično uz njega naplaćivati i nagomilane kamate koje su, usput, nastale kršenjem prava na suđenje u razumnom roku. A o kršenju tog prava država je itekako dužna da vodi računa, pa je čak donela poseban zakon na tu temu koji je stavlja u neugodan položaj spram oštećenih“, smatra Jovan Rstić iz „Efektive“.

Pri tome se dodaje o „milionima“ neizvršenih sudskih predmeta govori već 10 godina što znači da problem nije od juče i da nije fer da se teret njegovog (ne)rešavanja svaljuje na građane.

Kako su prenele Večernje novosti i javni izvršitelji smatraju da bi otpis kamata dužnicima mogao da bude dobro rešenje.   

Čedomir Savković