Minimalna cena rada: Pregovori „pro forma“, država odlučuje

Koliko će da iznosi minimalna cena rada, pregovori oko minimalca, koji se uvek na kraju svedu na jednostranu odluku države, su puka forma bez suštine, saopštilo je Udruženje Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije. Zato je potrebno da se reforma poreskog sistema uradi na pravedan i sveobuhvatan način.

Ovo Udruženje okuplja uglavnom preduzetnike i vlasnike mikro preduzeća koji su, takođe, radnici u svojim preduzećima pa samim tim dele i teret previsokih nameta na zarade. 

Podsetimo, Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) zahteva da minimalna cena rada bude veća već od septembra 2022. godine. Oni traže da minimalna zarada iznosi najmanje 50.000 dinara neto, navodi se u saopštenju ASNS.

Minimalna zarada od 50.000 dinara omogućila bi medijalnu zaradu od oko 80.000 dinara kojom bi, pre svega, tokom najavljene kritične zime, bio obezbeđen barem minimum socijalne sigurnosti za više od 50 odsto zaposlenih i njihovih porodica, navodi se u saopštenju.

Prosečna zarada je u periodu od januara do juna 2022. godine, porasla nominalno 13,5 odsto, odnosno 3,5 odsto realno, objavio je Republički zavod za statistiku.

Prosečna plata u junu bila je 74.302 dinara, kako je Nova ekonomija nedavno pisala, dok je medijalna zarada iznosila 56.397 dinara, što znači da je polovina zaposlenih ostvarivala zaradu do ovog iznosa. Medijalna zarada bila je skoro 200 dinara manja nego u maju.

Visoka stopa inflacije uticala je da realni rast plata bude dosta niži u odnosu na nominalni rast. Naime, prosečna plata u prvom polugođu 2022. godine bila je nominalno 13,5 odsto veća u odnosu na isti period prethodne godine, a realno samo 3,5 odsto veća.

Preduzetnici traže reformu poreskog sistema

„Smatramo da je Ministarstvo finansija svojim potezima u prethodne dve godine dalo dobre smernice u kom pravcu treba da ide visina opterećenja na male zarade i ne vidimo razlog zašto se sistem ne bi odmah uskladio po tim smernicama“, navodi Zaštitink preduzetnika i privrednika Srbije, povodom aktuelne teme minimalna cena rada 2022.

Smernice su:

• oslobođenje od svih nameta za zaradu frilensera do 64.000 dinara mesečno. Time je određena granica između samozaposlenog i socijalnog slučaja stoga se ovaj iznos može uzeti kao minimum neophodan za preživljavanje. I to pre inflacije.
• oslobođenja do 70 odsto poreza i doprinosa na zarade prethodno nezaposlenih, ako im je neto zarada minimum 55.000 dinara, čime je postavljen limit za minimalnu zaradu za preživljavanje koja uključuje plaćene doprinose. Dakle kad se uzme u obzir prethodna tačka minimalni bruto iznos treba da iznosi 64.000 dinara a minimalan neto 55.000 dinara. Usklađivanje je neophodno i iz razloga što se ovom poreskom smernicom diskriminišu zaposleni koji su vredno radili prethodnih godina, a čija zarada ne može da dobaci do 55.000 zbog previsokih opterećenja od čak 58 odsto.
• oslobođenje za novonastanjene zaposlene koji imaju plate veće od 300.000 dinara, što će reći da teret subvencija za razliku doprinosa snose oni sa najmanjim zaradama što je apsurdno.
• opterećenja na paušalno oporezivanje ukoliko se koristi limit od šest miliona dinara godišnje iznosi oko osam odsto, u zavisnosti od delatnosti što je još jedan pokazatelj šta bi bilo realno opterećenje.

U ovom Udruženju smatraju da je potrebna reforma poreskog sistema na pravedan i sveobuhvatan način, kao što je to u uređenim zemljama. 

„Povećanje neto zarada na račun smanjenja poreza i doprinosa ne ide na ruku samo onima u državnom sistemu koji žele da se bave malverzacijama kroz subvencionisanje određenih lobi kategorija krupnog kapitala na štetu domaćeg preduzetništva i zaposlenih u privatnom sektoru koji primaju male zarade, koje su ispod prosečne potrošačke korpe“, saopštilo je Udruženje Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije.