Ministarka građevinarstva o ukidanju pravilnika o bezbednosti u tunelu Munjino brdo: Ova situacija je izuzetak

Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije Aleksandra Sofronijević rekla je danas da su, režimi automatskog upravljanja saobraćajem u tunelu i ručni režim upravljanja koji je na snazi u tunelu Munjino brdo, na deonici auto-puta Pakrovaće – Požega, identični po stepenu sigurnosti.

Ona je u emisiji RTV rekla da su građani dobili 20 kilometra „sigurnog i bezbednog puta“, prenosi Beta.

„U javnosti su se pojavile informacije da ta deonica nije bezbedna, a njeno puštanje u saobraćaj u režimu probnog rada je odobreno na osnovu izveštaja Gradskog zavoda za veštačenje i iza ovog izveštaja na 270 strana stoji devet inženjera koji imaju svoje ime i prezime, licence i sigurna sam da ne bi uradili ništo je suprotno sigurnosti“, rekla je Sofronijević.

Ta deonica puta puštena je juče u saobraćaj i do sada je kroz tunel prošlo oko 20.000 vozila, a upravljanje saobraćajem se vrši ručno, po izmenjenoj uredbi koju je nedavno donela vlada Srbije, što nije predviđeno Pravilnikom o bezbednosti saobraćaja u tunelima.

Inženjeri su, prema rečima Sofronijević, proverili ispunjenost svih uslova, a ono što razlikuje automatsko upravljanje saobraćajem u tunelu i ručno upravljanje koje je na snazi 90 dana po vladinoj uredbi je da u slučaju akcidenta sistem to automatski dojavljuje, „a u ovom slučaju to radi živ čovek“.

Sofronijević je rekla da nije tačno kako se čuje u javnosti da 50 inženjera koji su vršili nadzor nisu hteli da potpišu tehničku dokumetaciju, već da su samo tražili neka razjašnjenja iz Uredbe.

„Problem je što su Uredbom, koja je relativno skoro stupila na snagu, propisani obrasci, prilozi i izjave koji su inženjeri trebali da potpišu, a to je za njih bila novina. Tražili su pojašnjenja i po dobijanju potpisali su“, rekla je ona.

Istakla je da Uredba koja je doneta u decembru prošle godine, a izmenjena nedavno propisuje puštanje saobraćaja kroz tunel u probni rad, a jedino ograničenje je zabrana ulaska vozila do automatskog upravljanja tunelima važi za tertna vozila sa opasnim otpadom.

Na pitanje da li je vlada, usvajajući uredbu poništila Pravilnik o bezbednosti saobraćaja u tunelu Sofronijević je rekla da je Uredba doneta uz pribavljenje mišljenja druguih ministarstava, a pre svega ministarstva unutrašnjih poslova – Sektora za vanredne situacije.

Suštinski uredba nije, kako je rekla, derogirala odredbe Pravilnika, samo je predviđen način da se prevaziđe stanje do automatskog uspostavljanja upravljanja saobraćajem u tunelima na toj deonici.

Sofronijević je rekla da je procedura reguralna stupanjem na snagu Uredbe za „ovu situaciju koja je izuzetak“.

Sektor za vanredne situacije MUP-a, prema njenim rečima treba da da rešenje da su sistemi funkcionalni i da se može preći na automatsko praćanje saobraćaja u tunelu, što je poslednji stepenica do izdavanja upotrebne dozvole.

„Sva oprema, instalacije su pojedinačno funkcionalno ispitani, ali nedostaje sistem atomatskog upravljanja“, rekla je ona.

Na pitanje da oceni izjavu direktora Puteva Srbije Zorana Drobnjaka koji je novinarima na pitanje o Pravilniku rekao „ma kakav Pravilnik“, Sofronijević je rekla da on ima drugačiji pristup, a da ta deonica ne bi bila puštena da ne postoji potvrda u tehničkoj dokumentaciji.

Odgovarajući na pitanje zašto je kilometar puta u Srbiji daleko skuplji nego u drugim zemljama Sofronijević je rekla da će se zalagati da se za svaki projekat oformi komisija i poveća transparentnost.

Ona je rekla da su klizne skale za cene koje se ugovaraju „otišle u nebo“, a i da se ne ugovaraju sud bi ih dodelio.

Navela je da je, na priimer kod auto-puta „Osmeh Vojvodine“ cena skočila jer se dovlači kamen iz centralne Srbije.

Sofronijević je rekla da Međunarodni monetarni fond traži da se ukine leks specijalis zakon i da je ukinut za linijske infrastrukturne objekte.

Na pitanje da li je politički vrh tražio, kako je navedeno u izveštaju kineske komapnije, da se radovi na železničkoj stanici u Novom Sadu ubrazaju, Spofronijević je rekla da ne može to ni da potvrdi ni da demantuje.

Istakla je da dinamiku radova određuje isključivo izvođač, a da će se proveriti statika zgrada na šest stanica na brzoj priuzi Beograd – Subotica.

Ona je rekla da je ustanovljeno da se železnička stanica u Subotici mora sanirati, što je utvrdio Institut za ispitivanje materijala.

Ispitaće se, kako je rekla i statika zgrade železničke stanice u Novom Sadu, 4. jula je raspisan javni poziv za taj posao, a biće zatvorena dok se ne utvrdi njeno stanje.