Ministarstvo odgovorilo Šabiću: EK dala pozitivno mišljenje o Nacrtu zakona

Ministarstvo pravde Srbije saopštilo je da su Evropska komisija i Eurodžast dali pozitivno mišljenje na Nacrt zakona o zaštiti podataka o ličnosti, a da je usaglašen tekst u koji su ugrađene sugestije tih evropskih institucija, upućen na mišljenje većem broju državnih organa, uključujući i poverenika Rodoljuba Šabića.

Reagujući na kritike koje je poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti uputio u vezi sa tekstom Nacrta tog zakona, Ministarstvo pravde je navelo da je proces izrade Nacrta zakona o zaštiti podataka o ličnosti bio transparentan i kontinuirano dostupan stručnoj i široj javnosti na veb prezentaciji tog resora.

„Podsećamo da je osnovni tekst, koji je upućen na ekspertizu, pripremila interresorna radna grupa, koju su činili predstavnici relevantnih državnih organa, kao i da je o tom tekstu održana javna rasprava i da su svi dokumenti vezani za javnu raspravu blagovremeno objavljeni na sajtu Ministarstva pravde“, stoji u saopštenju.

Navodi se i da mišljenja EK i Eurodžasta na Nacrt zakona „nisu jedan dokument u formi mišljenja tih evropskih institucija, već se radi o zvaničnoj elektronskoj prepisci Ministartva pravde i ovih institucija u kojoj se kontinuirano radilo na prilagođavanju teksta Nacrta sa njihovim preporukama“.

Šabić: Zakon konfuzan, kontradiktoran i neprimenljiv

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić pozvao je ranije danas Ministarstvo pravde da „konačno“ objavi kompletan tekst mišljenja koje je od Evropske komisije (EK) dobilo povodom Nacrta zakona o zaštiti podataka o ličnosti.

Šabić je u saopštenju ocenio da je „činjenica da Ministarstvo pravde već više meseci uskraćuje javnosti Srbije uvid u sadržinu mišljenja koje je od EK dobijeno povodom Nacrta zakona o zaštiti podataka o ličnosti, u gruboj, očiglednoj suprotnosti sa pravima javnosti i građana Srbije“.

Navodeći da je sa stanovišta pravnog poretka Srbije tekst Nacrta zakona „konfuzan i kontradiktoran, a sa praktičnog stanovišta gotovo neprimenljiv“, poverenik je ocenio da bi usvajanje tog akta imalo za posledicu „još veću pravnu nesigurnost i direktno ugrozilo prava građana“.