Miodrag Kostić: Privatni sektor da preuzme državnu imovinu

Predsednik MK Grupe Miodrag Kostić izjavio je za N1 da je dobra strana ovogodišnjeg Kopaonik biznis foruma da su i međunarodne institucije, koje su bile prisutne, potvrdile postojanje makroekonomske stabilnosti.

„Svi glavni parametri, fiskalni deficit kao prvi, su opravdali njihova očekivanja i ti parametri obećavaju da bi ove godine moglo da se krene u ozbiljnije strukturne reforme“, kaže Kostić.

On smatra da ambijent u kojem privreda posluje nije definisan na najoptimalniji mogući način.

„Dobar primer je da 1,4 miliona ljudi koji se bave privatnim biznisom ne može da izdrži veliki broj nezaposlenih, penzionera i javnog sektora. To je neodrživo“, smatra Kostić.

Kad je reč o reformama koje država treba da sprovede, Kostić navodi da „privreda treba da se prebaci u ruke onih koji znaju“.

„Parametri za to ko zna su poslovni uspeh na kraju godine, gubici, cash flow, plaćanje poreza…“, objašnjava on.

Porez u skladu sa ekonomijom

Kostić smatra da je porez adekvatan stanju ekonomije.

„Ako hoćete da neko dođe u Srbiju morate da imate nešto manji porez nego u većini evropskih zemalja, ali veći od zemalja u okruženju, recimo Bugarske i Crne gore“, smatra Kostić.

Objašnjava da 15 odsto poreza na dobit „izgleda atraktivno“, ali podseća da pre toga morate da platite niz drugih poreza.

„Recimo, porez na rad koji je neadekvatno veliki, ali premijer je rekao da planira da smanji opterećenje na neto plate zaposlenih. Možemo da platimo i više od 15 odsto poreza, ali pre nego što platimo treba definisati šta sve tačno treba platiti“, kaže Kostić.

Navodi da MK Grupa plaća godišnje više od 100 miliona evra raznih kontribucija državi po raznim osnovama.

„A neto dobit MK Grupe je mnogo manja od toga, pa sad vi vidite je li frima privatna ili državna“, pita se Kostić.

Nisam dobio nijednu subvenciju za radno mesto

Kostić tvrdi da za 30 godina nikad nije dobio nijednu subvenciju za otvaranje bilo kog radnog mesta.

„Ali nemam ništa protiv da država pomaže otvaranje radnih mesta, voleo bih da imamo isti status kao i strani investitori. U ovom momentu atraktivnost u tome više vide strani investitori“, rekao je Kostić.

Kostić kaže da je bankarstvo u Srbiji je daleko od onog kakvo bi trebalo da bude, pre svega u veličini.

„Imamo nerazvijeno kreditiranje kako prema stanovništvu, tako i prema privredi. To je ozbiljan problem jer ne možete da dođete do ozbiljnog ekonomskog rasta dok ne poraste kreditna aktivnost stanovništva i privrede“, kaže Kostić.

Govoreći o privatizaciji, Kostić napominje da svi učesnici foruma smatraju da treba pojačavati privrednu aktivnost u privatnom sektoru.

„Privatni sektor treba da preuzme državnu imovinu. PKB je dobar primer jer je dovoljno atraktivan, model privatizacije je bilo šta sem da država ostane u bilo kakvom vlasništvu. To važi i za Resavicu, MSK i sve ostalo“, kaže Kostić.

On naglašava da će bolje povezivanje biznismena u regionu poboljšati političke i ekonomske odnose.

„Ceo region nema 20 miliona, sa Ceftom 30-ak miliona, mi smo mali. Srbija mora da nađe komparativne prednosti u odgovarajućim granama i industrijama kako bi uhvatila korak sa svetskim tržištem jer nećemo imati šta da izvozimo. Rast ekonomije može biti zasnovan samo na izvoza, a to mogu da rade samo velika preduzeća koja ne mogu da postoje bez malih i srednjih“, zaključuje Kostić.