Mišić: Kineski krediti, a ne kineske investicije

Novinar Milan Mišić navodi da kad se kaže kineske investicije, to ne predočava pravu istinu – reč je uglavnom o kineskim kreditima. „Kad Kinezi daju kredite onda ugovaraju tako da su izvođači radova njihove kompanije koje dovode svoje radnike, svoj materijal i plus zarađuju na kamatama koje su veće nego kod međunarodnih finansijskih institucija“.

Danas se održava sedmi samit lidera 16 zemalja srednje i istočne Evrope (CEEC) i Kine u Sofiji čija je glavna tema „produbljivanje otvorene i pragmatične saradnje za uključiv napredak“.

Novinar Milan Mišić ocenjuje da je ovogodišnji samit u Sofiji diskretniji od pređašnjih, jer Kini predstoji samit sa zemljama EU u Pekingu, s temom kako se suprotstaviti (američkom predsedniku Donaldu) Trampu i SAD i odbraniti svetski trgovinski sistem koji je stvorila Amerika od – Amerike.

Kaže da je trgovinski rat prejaka reč, jer u trgovini nema ratova s obzirom na to da se radi o razmeni dobara gde dve strane učestvuju dobrovoljno. Tramp, kako kaže, želi da kazni Kinu jer je nefer trgovinski partner, ali posredi je nešto drugo, ocenjuje gost Novog dana, a to je američki deficit. Kako navodi, on iznosi oko 375 milijardi dolara, i ovim merama američki predsednik bi hteo da ga smanji, ali i da povrati neka radna mesta u SAD.

POVEZANE VESTICvetković: I Železara i RTB Bor se uklapaju u „Put svile“
 

Prvi procena je, navodi Mišić, da će šteta biti skidanje po pola procenta BDP-a obe zemlje, ali dodaje da će, ipak, veću pretrpeti SAD jer imaju manji rast od Kine. Američka ekonomija raste između dva i tri posto, a kineska između šest i sedam, pojašnjava.

Kako naglašava, uznemirava Trampova najava da bi u trgovinskom ratu mogao u jednom momentu da se nađe celokupan kineski izvoz u SAD, koji je, kako prenosi, oko 500 milijardi dolara.

Mišić kaže da takve mere i poremećaji u globalnoj trgovini nanose štetu svima, uključujući i nas.

U grupi 16+1 nema zemalja iz jezgra EU, podseća Mišić, dodajući da iz centra Unije stižu primedbe na kineski aranžman (Put svile), jer se ne poštuju pravila u biletarelnim sporazumima.

Interes Kine je da proširi svoja tržišta i olakša dostavu svoje robe u Evropu, postala je većinski vlasnik Pirejske luke, koju želi da učini konkurentnom lukama na severu i hamburškoj, kaže gost N1. Da bi se to učinilo, neophodno je da put do centralne Evrope bude brži, a mi smo na tom putu i potrebno je obnoviti prugu ka Budimpešti, dodaje.

Mišić kaže da kritike u javnosti glase da se pruga gradi da bi se njome prevozila roba u jednom smeru – a, naglašava da Srbija 70 puta više uvozi robe iz Kine, nego što izvozi u Kinu.

„Kad se kaže kineske investicije, to ne predočava pravu istinu – reč je uglavnom o kineskim kreditima. Kad Kinezi daju kredite onda po pravilu ugovaraju tako da su izvođači radova njihove kompanije koje dovode svoje radnike i dovoze svoj materijal. Što znali da Kina daje kredit za aktivnosti i rast sopstvene ekonomije, i plus zarađuje na kamatama koje su po pravilu veće nego što su kamate na kredite koje daju međunarodne finansijske institucije“, ističe gost N1.

On kaže da zato treba biti oprezan, je su Srbiji neophodne investicije i da se zadužuje, ali mora da vodi računa da to zaduživanje bude održivo.