Mladi ne znaju kako da se obrate službi za zapošljavanje

Mladima u Srbiji veoma teško da se suoče sa činjenicom da posle najmanje četiri godine školovanja, oni nisu osposobljeni za rad na tržištu i da zapravo tek treba da počnu da uče i razvijaju praktična znanja i veštine. Potrebna je dodatna motivacija i osnaživanje mladih da promene percepciju, ocenjuju u intervjuu za Novu ekonomiju Tamara Banjac, menadžerka za obrazovanje i Dajna Marinković, koordinatorka za omladinski rad u Centru za omladinski rad. 

Prema statistici, broj nezaposlenih mladih u Srbiji se smanjuje. Kako objašnjavate taj fenomen i da li vaše iskustvo to potvrđuje?

Iako zvanična statistika pokazuje da se stopa nezaposlenosti mladih smanjuje iz godinu u godinu, ovaj podatak se ne može izolovano posmatrati. Negativna demografska kretanja i migracije mladih u inostranstvo doprinose da se ovaj pokazatelj smanjuje, ali to ne znači i da je sve manji broj mladih koji su ostali u zemlji bez posla.

Osim toga, veliki broj mladih koji ostaju, naročito onih koji se i dalje nalaze na školovanju, obavljaju privremeno-povremene poslove ili su deo sive ekonomije, a visoka je stopa i mladih koji se nalaze u NEET situaciji (Not in Education, Training or Employment) iz najrazličitijih razloga (neposedovanje ličnih dokumenata, hendikep i slično). Ovo nam ukazuje da, čak i ako neke grupe ovih mladih ulaze u zvaničnu statistiku, ne možemo da govorimo o kvalitetnom zaposlenju po završetku školovanja niti održivom boravku na tržištu rada.

Nove generacije su definitivno fleksibilnije u pogledu nevezivanja za fenomen ’posao za ceo život’

Mladi, kao i žene, često rade na crno i upravo su ti poslovi najviše stradali u pandemiji. Da li su mere Vlade i države dobro odmerene u pomoći ovim ljudima?

Nažalost nisu, jer nijedna mera podrške privredi i stanovništvu koja je usvojena u Republici Srbiji za vreme vanrednog stanja nije bila specifično usmerena ka radnicima/a u neformalnoj ekonomiji, niti ima nagoveštaja da će neformalni radnici/e biti prepoznati u propisima ili strateškim dokumentima kao kategorija kojoj je neophodno pružiti sistemsku podršku i pomoć.

Mladi često ne rade ono za šta su se školovali. Pošto često razgovarate sa njima, kako prevazići to, i kako oni na to gledaju, odnosno da li je to nužno loše. 

Tako je, a da bi se to prevazišlo neophodna je sistemska promena formalnog obrazovanja, obrazovni programi koji su usklađeni sa trendovima na tržištu, koji se veoma brzo menjaju, pa se postavlja i pitanje da li formalno obrazovanje, čak i u razvijenim zemljama, može da odgovori na ove promene. Verujemo da je odgovor u međusektorskom pristupu i saradnji sve tri sektora (javni, biznis i civilni) na lokalnom i globalnom nivou.

Što se tiče mladih, njima je veoma teško da se suoče sa činjenicom da posle najmanje četiri godine školovanja, oni nisu osposobljeni za rad na tržištu i da zapravo tek treba da počnu da uče i razvijaju praktična znanja i veštine.

Potrebna je dodatna motivacija i osnaživanje mladih da promene percepciju, „otpuste“ očekivanja koja su imali prema školi, državi, na kraju krajeva prema odraslima (sa pravom jer smo ih tako učili) i preuzmu odgovornost za svoju budućnost.

Nove generacije su definitivno fleksibilnije u pogledu nevezivanja za fenomen ’posao za ceo život’, ali nesigurnost, egzistencijalne potrebe i pritisak od strane roditelja i članova društva često vode ka tome da su mladi retko spremni na promenu zanimanja ili radnog mesta, čak iako su nezadovoljni uslovima ili svojom trenutnom pozicijom.

S druge strane, i kod mladih ali i kod poslodavaca, roditelja i drugih članova društva je potrebno promeniti način razmišljanja po kome je formalno obrazovanje jedini adekvatan način za sticanje kvalitetnog zaposlenja i raditi na prepoznavanju neformalnog obrazovanja kao podjednako relevantnog načina kojim mladi mogu doći do znanja i veština koje su im neophodne za obavljanje određenog posla ili zanimanja. 

Na ovaj problem, Centar za omladinski rad, pokušava da odgovori kroz kreiranje i sprovođenje različitih programa za povećanje zapošljivosti mladih. Jedan od njih je „My career from zero to hero“ koji se zasniva na one-stop-shop metodologiji i na jednom mestu omogućava mladima da razviju veštine neophodne za poslove budućnosti u okviru 4.0 digitalne revolucije. 

Kao deo vaših aktivnosti, informišete mlade o uslugama Nacionalne službe za zapošljavanje. Koliko je ta institucija prilagođena potrebama nezaposlenih, šta bi trebalo promeniti, koje su dobre prakse?

Nacionalna služba za zapošljavanje, kao i sve naše javne službe, treba da prođe kroz proces reorganizacije, da izgradi kapacitete i uskladi procedure poslovanja sa EU politikama zapošljavanja, kako bi mogla da pruži kvalitetne usluge svojim građanima/kama. Na praktičnom nivou, ovo se ogleda u tome da veliki broj mladih nije siguran ni u kojima situacijama, kao ni na koji način da se obrati NSZ-u i šta ova institucija uopšte može da učini za njih. Ovo se naročito odnosi na teže zapošljive kategorije među kojima su i mladi, posebno oni koji nisu zaposleni, niti su u obrazovanju ili treningu (NEET), za koje je potrebno kreirati posebne mere zapošljavanja, specifično usmerene ka ovoj ali drugim teže zapošljivim kategorijama.

Ono što je dobro jeste da je ovo prepoznato od strane Ministarstva za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja i Nacionalne službe za zapošljavanje, sa kojima Centar za omladinski rad zajedno razvija mehanizma za dosezanje NEET mladih koji treba da se pilotira u okviru faze priprema Republike Srbije za uvođenje programa Garancija za mlade.