Mladi neće da beru voće za dnevnicu od 1.200 – 1.500 dinara

U gotovo svim omladinskim zadrugama trenutno je najviše ponuda za zapošljavanje sezonskih radnika u poljoprivredi, ali je interesovanje veoma malo.

Samo u novosadskim ima oko 400 takvih slobodnih radnih mesta, a zainteresovani se mogu prebrojati na prste jedne ruke. Već nekoliko godina poljoprivrednici u Vojvodini ne mogu da nađu sezonske radnike jer mladi, zbog male zarade – a ona se kreće od 1.200 do 1.500 dinara dnevno – kao i teških uslova rada, zaobilaze te poslove.

Da je teško naći sezonske radnike za branje višanja, trešanja, kajsija, bresaka, jabuka, krušaka svedoči i Ilija Tešić iz Ečke, kome i ove godine nedostaje desetina radnika. 

„Mladima je 1.200 dinara dnevno malo“, kaže Tešić i dodaje:

„Posao nije lak pa i kad imam mlađih sezonaca, to su obično oni sa sela koi su navikli da rade, ali njih je sve manje u provinciji. Mladi iz gradova pre svega se stide da dođu, problem su im i putovanja do voćnjaka i težak rad. Neverovatno je da nam kao sezonci dođu stariji ljudi iz Vranja, a ovi koji su bliže i imaju snage – sede kod kuće“. 

Procenjuje se da na sezonskim poslovima u poljoprivredi u Srbiji godišnje bude angažovano oko 100.000 ljudi, od čega oko 80 odsto radi u sivoj zoni. 

Potpredsednik Upravnog odbora NALED-a Branislav Nedimović ističe da se kroz novi zakonski okvir mora rešiti pitanje sezonskih radnika u poljoprivredi, ali i drugim oblastima. On objašnjava da u postojećim propisima postoji instrument koji reguliše angažovanje sezonskih radnika, ali da je zbog velikog broja birokratskih procedura, poslodavcima lakše da ih ne koriste, odnosno zaobilaze. 

„Tako, recimo, za trodnevni posao branja jabuka poslodavac sezonca mora da prijavi u Fond PIO na početku tog posla i da ga odjavi na kraju, što ga izlaže trošku dva puta u sedam dana.  Osim toga, najčešće se radi o firmama koje su van sedišta lokalne administracije, što takođe stvara dodatni trošak. Zbog toga su sve strane u nezavidnom položaju: radnici nisu prijavljeni i nemaju zdravstvenu zaštitu, poslodavci su u crnoj zoni, a država ništa ne dobija u budžet“, kaže Nedimović. 

Zbog toga je pokrenuta inicijativa za donošenje novog zakona koji bi regulisao tu oblast, a njegova rešenja temelje se na sistemu vaučera.