Mlinari: Socijalnu politiku treba da plaća država, a ne mi

Milinari traže da im država isplati razliku u ceni brašna koja je zamrznuta 15. novembra 2021. godine kako bi se građani zaštitili od njegovog poskupljenja. Kažu da prema važećem zakonu razliku između ograničene i tržišne cene brašna mora da nadoknadi država, a ne oni.

Kako za Novu ekonomiju kaže Zdravko Šajatović iz poslovnog udruženja mlinara Žitounija, država je prošle godine zamrzla cene brašna u malim pakovanjima, od jednog do pet kilograma.

Prema njegovim rečima, mlinari sada traže da im se nadonadi razlika između ograničene i tržišne cene za april, maj, jun i jul i reč je o iznosu od 193,5 miliona dinara.

Kako podseća, mlinari su uspeli  da se izbore da im država isplati tu razliku u ceni za decembar, januar, februar i mart, ali za sledeća četiri meseca koliko su trajala ograničenja cene brašna, kao i njegovog izvoza, nisu uspeli da se dogovore.

Poslali su, kako dodaje, tačne količine i spisak mlinova, sve je proveravala i Poreska uprava.

„Za državu to nisu neke ogromne pare, ali za mlinare jesu. Druga stvar gde su mlinari teško oštećeni, a bez ikakvog razloga je što su početkom marta zabranili izvoz brašna, pšenice i kukuruza. A mi u tom momentu nismo znali šta ćemo sa brašnom, pšenica je takođe bila dobro rodila“, dodaje sagovornik Nove ekonomije.

Kako Šajatović objašnjava, mlninari su tu dosta na gubitku, a neki od njih su imali veće troškove od onoga što su obezbedili kroz prodaju brašna.

Mlinari su, kako objašnjava predstavnik Žitounije, tokom 2022. godine morali da snabdevaju trgovine na nivou prosečnog mesečnog snabdevanja iz 2021. godine.

„Znači nisu smeli da smanjuju količine, a pretnja je bila zatvaranje mlina od šest do 12 meseci i zabrana rada rukovodećem radniku. Mi smo reagovali i tražili od države koja je ovlašćena da vodi socijalnu politiku da nam isplati razliku u ceni“, dodaje naš sagovornik.

Kako napominje, teret socijalne politike ne treba snose mlinari, već država, što je u skladu sa važećim Zakonom o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda.

Prema tom zakonu, u slučaju poremećaja na tržištu, država ima pravo da reguliše cene za najvažnije prehrambene proizvode.

„To je država uradila i za brašno, mleko, šećer, ulje i za određene kategorije mesa, ali u članu 37. stav 5. tog zakona piše da se sredstva za sprovođenje te politike obezbeđuju iz budžeta, što oni nisu uradili već su to prebacili na proizvođače“, navodi Šajatović.

Tradicionalni kupci našeg brašna, kako dodaje, pre svega iz Crne Gore, Makedonije i Bosne i Hercegovine dosta su tražili brašno jer su se uplašili da ga neće biti.

„Mogli smo dobro da zaradimo, a zabrana je trajala dva meseca, isto koliko i ta konjuktura (sticaj zgodnih okolnosti). Prema našoj proceni mi smo izgubili na izvozu 40.000 tona brašna u vrednosti od nekih 17 miliona evra“.

To im kako dodaje niko nije nadoknadio, niti su to tražili, država je kasnije uvela kvote za izvoz, a kasnije je i ukinula zabranu.

Vlada produžila ograničenje cena za gorivo, brašno, mleko

Država je prema njegovim rečima, od te zabrane takođe izgubila značajan devizni priliv od izvoza brašna.

Država je kako podseća naš sagovornik, oštetila i pekare kada je zamrzla cenu hleba, pa im je prodavala brašno za 30 dinara po kilogramu, kako bi izvršila kompenzaciju.

Brašno je u tom slučaju, kako dodaje Šajatović, bilo jefninije od pšenice, koja je u tom trenutku koštala oko 40 dinara po kilogramu.

Milnarima je na taj način smanjeno domaće tržište brašna, jer su ga tada prodavale Robne rezerve.

Kako dodaje, država opet najavljuje prodaju brašna iz robnih rezervi, takođe po ceni od 30 dinara za kilogram.

„Ja razumem da je država obavezna prema pekarima, ali ne možete sada jedne da spašavate, a druge da uništavate“, napominje predstavnik Žitounije

Kako dodaje, mlinari su uputili dopis Vladi Srbije i nadležnom ministarstvu, tražili smo u roku od tri dana da nam odgovore da li imaju nameru da isplate razliku.

„Država je do sada ćutala, mi imamo jednu vladu koja je nadležna, neka nam dogovore, da znamo na čemu smo. Možda ćemo ih tužiti po zakonu, da nam isplate ono za šta su dužni“, objašnjava sagovornik našeg portala.

Vlada propisala nove maksimalne cene brašna

MLINARIMA RASTU TROŠKOVI PROIZVODNJE

Troškovi proizvodnje nisu mimoišli ni mlinare, a pored toga ima i problema u vezi sa radnom snagom, svi električari su otišli za Nemačku.

„Mlinari ne mogu da nađu takvog majstora ni za platu od 100.000 dinara. Svaki mlin ima jedno 300 elektromotora, to zahteva jedno ozbiljno održavanje. Poskupelo je i gorivo, struja, troškovi rastu, a ono što potražujemo ne možemo da naplatimo.“, dodaje predstavnik Žitounije.

Pored toga kako dodaje, pada cena brašna, kao i njegov izvoz.

„Makedonci su od 1. decembra obezbedili struju od 90 evra po megavatu, kod nas je 109, a od 1. januara će biti skuplja. Situacija na tržištu je složena. Bivši ministar Branislav Nedimović je imao nekog razumevanja za nas. Ako su odredili prodajnu i proizvođačku cenu hleba, mi isto tražimo i da odredite za mala pakovanja brašna.“

Kako Šajatović dodaje, Nedimović je to prihvatio, od avgusta je određena ta cena za Tip 500 je 65 dinara, kao i za kvalitetnije brašno Tip 400 cena je 70 dinara po kilogramu.

Cena se kako dodaje, uvećava za PDV (10 odsto), kao i za trgovačku maržu (10 odsto), koja je sada ograničena, pa se zbog toga bune trgovci.

Pekarima odobrena kupovina brašna iz robnih rezervi