Međunarodni monetarni fond ne odustaje od zahteva da se i u Srbiji podigne starosna granica za odlazak u penziju za najmanje dve godine.
Kako pišu „Novosti“, Radnici koji su u punoj snazi, u penziju će odlaziti znatno kasnije od starijih kolega koji su pri kraju staža, pišu „Novosti“ navodeći da MMF ne odustaje od zahteva da (i) Srbija podigne starosne granice za odlazak u penziju kao što su to već učinile mnoge zemlje. Zato se, pišu „Novosti“, u Vladi Srbije upravo „prave analize o eventualnim uštedama“.
Sve je širi i front stručnjaka, penzionerskih udruženja i sindikata koji se tome opiru, obrazlažući da Srbija ima i ekonomske i demografske specifičnosti, pa se recepti iz MMF-ove kuhinje ne bi smeli olako prepisivati.
I u Penzijskom fondu objašnjavaju da je Srbija već pooštrila uslove za odlazak u penziju, i dodaje da sadašnji zakon predviđa da starosna granica raste sve do 2023. godine. Tada će žene u penziju odlaziti sa najmanje 58 godina života i sa 38 godina staža, a muškarci sa isto godina i najmanje 40 godina rada.
Iako se ovaj plan još sprovodi, već je u pripremi novi predlog sa kojim nisu saglasni baš svi resori unutar republičke vlade. U tom predlogu je zapisano da bi se nove odredbe primenjivale od 2015, od kada bi se granica podizala za po još dva meseca godišnje, pa bi završni rezultat bio postignut za 12 godina, odnosno 2027.
„Za sada još niko nije zatražio zvanično mišljenje iz Ministarstva rada o eventualnim izmenama uslova za penzionisanje, ali mi se analizama svakako bavimo. Stručnjaci prave procene kolike bi se uštede u BDP-u postigle pooštravanjem uslova za penziju i da li je to uopšte isplativo“, kaže Dragi Vidojević, državni sekretar u Ministarstvu rada.
U Fiskalnom savetu Srbije podsećaju da je Vlada u Fiskalnoj strategiji prihvatila da reformiše penzijski sistem i dodaju da bi prvi korak mogao biti uvođenje penala za prerani odlazak u penziju, a drugi podizanje starosne granice jer je to trend i u razvijenim zemljama.
Predstavnici radnika podsećaju da se „na Zapadu“ živi drugačije, da su uslovi rada bolji, a životni standard veći. I profesor Hadži Zdravko Kovač, predsednik Nezavisnog sindikata javnih službi Srbije ne vidi logiku u pooštravanjima uslova.
„Poseban apsurd je uvođenje penala svima koji ne ispune oba uslova za starosnu penziju“, kaže Kovač, i dodaje da je besmisleno kažnjavati one koji su se prevremeno penzionisali jer oni već primaju umanjenu penziju.
„A sada se predlaže dodatno smanjenje od šest odsto za svaku nedostajuću godinu, što je nečuveno, posebno ako se zna da u Srbiji od 1,7 miliona penzionera, pun staž ima tek trećina“, podseća Kovač.
I profesor ekonomije, Mlađen Kovačević, ocenjuje da ovaj MMF-ov predlog ima smisla samo u zemljama u kojima je stopa nezaposlenosti niska, što kod nas nikako nije slučaj, pa je samim tim ovakva „reforma“ neprihvatljiva.
On računa da bi ova mera imala efekta samo u prve dve godine primene, a posle bi se broj penzionera vratio na staro. S tim da bi se negativni efekti primetili ne samo u kvalitetu postojeće radne snage, nego bi se smanjila i šansa za nova zapošljavanja. A sve to bi – opet – finansijski opteretilo državu jer bi mnogi završili na birou ili na socijalnoj pomoći.
U Fondu PIO kažu da muškarci u ovoj godini mogu u penziju sa 40 godina staža i najmanje 54 godine života, a žena sa 35 godina i 4 meseca staža i 53 godine i 4 meseca života. Iduće godine će se muškarci penzionisati sa 40 godina staža i najmanje 54 godine i 4 meseca života, a žene sa 35 godina i 8 meseci staža i 53 godine i 8 meseci života.
Samo što je 2013-te nov punto koštao 6000e bez reciklaže a sad je skoro duplo skuplji. Zato niko i neće.