„Mutne vode“: Investicije u prečišćavanje otpadnih voda mimo očiju javnosti

Od potrebnih 359 postrojenja za preradu komunalnih otpadnih voda Srbija raspolaže sa tek nešto više od 40, pretežno izgrađenih tokom prethodnih 30 godina, od čega je polovina delimično ili potpuno nefunkcionalna. Potreba za finansiranjem razvoja značajno zaostale vodoprivredne infrastrukture gradova i opština Srbije je neupitna – međutim otvara se pitanje o načinima upravljanja namenskim finansijama, pojedinačnim projektima i uslovima njihove realizacije.

Na ovo ukazuje publikacija Mutne vode: Studija slučaja o upravljanju javnim investicijama i projektima izgradnje postrojenja za preradu otpadnih voda u Srbiji, koju je danas objavio Regulatorni insitut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI). 

Kako se navodi u publikaciji, investicije namenjene izgradnji nedostajuće infrastrukture i obnovi značajno zaostale tehnologije u sektoru prečišćavanja otpadnih voda, zasnovane su prvenstveno na kreditnom zaduživanju države.

Sadržaj pojedinačnih ugovora o finansiranju projekata u lokalnim zajednicama,  kao i informacije o uslovima i kriterijumima njihove realizacije – nisu dostupni javnosti ni posle niza formalnih zahteva, upućenih ugovornim stranama i različitim nivoima nadležnih institucija od strane RERI-ja tokom 2023. i 2024. godine.

Takođe, RERI navodi da se odgovornost za realizaciju i posedovanje relevantnih dokumenata o projektima prebacivala sa jedne na druge instance.

Prema Planu za implementaciju EU Direktive o prečišćavanju gradskih otpadnih voda (Directive Specific Implementation Plan – DSIP) iz 2019. godine procenjuje da će za potrebe ispunjenja zahteva za kanalisanjem i prečišćavanjem gradskih otpadnih voda u Srbiji (ne računajući teritoriju Kosova i Metohije) biti potrebne investicije od oko 4,3 milijarde evra, navodi se u publikaciji.

Najviše sredstava do sada je obezbeđeno kroz programsku podršku Evropske Unije, finansijske programe Evropske investicione banke, Evropske banke za obnovu i razvoj, Nemačke razvojne banke KfW, kroz bilateralne sporazume sa Vladama Mađarske i Ujedinjenih Arapskih Emirata, kao i putem komercijalnih kredita i budžetskih izdvajanja Srbije, Autonomne pokrajine Vojvodine i jedinica lokalne samouprave.

Nedavno je započela realizacija projekata finansiranih iz velikog kredita NR Kine, kroz program poznat kao „Čista Srbija“, vredan oko 3 milijarde evra i namenjen izgradnji oko 5,200 km kanalizacije i 165 PPOV, u 69 jedinica lokalne samouprave.

Ipak,  kako se ukazuje u publikaciji, javnost je uskraćena za pravovremene odgovore i tačne informacije, dok u razmatranju planskih rešenja nije pozvana da učestvuje.

„Zato se, kao konačno, otvara i pitanje – koji kriterijumi  pokazatelji predstavljaju osnov javnih investicija i projekata koji se mere milijardama javnih zajmova?“, navodi RERI. 

Advokat i predsednik Upravnog odbora RERI-ja Jovan Rajić ukazao je  na današnjem predstavljanju ove publikacije da ni od jedne institucije nisu dobili odgovore koje su tražili.

On ja ukazao da su se susreli i sa prebacivanjem odgovornosti sa jedne institucije na drugu, sa lokalne samouprave na ministarstvo…

„Na kraju smo uspeli da izvučemo neke zajedničke zaključke koje se odnose na sve ove projekte i ono do čega smo došli je u principu poražavajuće – mi nemamo pravo da znamo kako se troši naš novac“, rekao je on ukazujući da će se na ove projekte trošiti milijarde u narednim godinama.

U Planu upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije do 2027. godine, navodi se da je oko 56 odsto stanovništva priključeno na javni kanalizacioni sistem.

Od ukupno 49 postrojenja za prečišćavanje komunalnih otpadnih voda u funkciji je 38 postrojenja u kojima se prečišćava približno 47 miliona kubika otpadnih voda, odnosno tek oko 15 odsto prikupljenje otpadne vode.

U dokumentu se zaključuje da je određeni nivo prečišćavanja dostupan za samo oko 10 odsto stanovništva Srbije.

Po oba navedena podatka Srbija se nalazi na samom začelju Evrope.

Prema uporednim podacima Evropske agencije za životnu sredinu, veći procenat stanovništa priključenog na sisteme za preradu otpadnih voda imaju, između ostalih, Bosna i Hercegovina (36 odsto), Albanija (26 odsto) ili Hrvatska (96,5 odsto).

Uspostavljanje funkcionalnog sektora upravljanja vodama i efikasne zaštite voda predstavlja jedan od najvećih izazova u okviru implementacije ciljeva Zelene Agende 2030 u Republici Srbiji.

Značajan deo procenjenih kapitalnih investicija za oblast zaštite životne sredine i pregovaračke pozicije povezane sa Poglavljem 27, najzahtevnijim i najskupljim poglavljem na putu evropskih integracija – odnosi se upravo na ovaj sektor.

U datom okviru, kanalisanje i prečišćavanje komunalnih otpadnih voda svakako spada u najznačajnije izazove, kako u pogledu obima javnih investicija, tako i u pogledu upravljanja ulaganjima i realizacijom projekata.

U Strategiji upravljanja vodama na teritoriji Srbije do 2034. godine, investicije u kanalizaciju i postrojenja za tretman otpadnih voda procenjenje su na 3,63 milijarde evra (procena je iz 2014. godine), a u atmosfersku kanalizaciju 1,42 milijarde evra.

Duuug put do fabrika za preradu otpadne vode