Na Kalemegdanu i betoniranje i 3D promocija spomenika

Dok se na Kalemegdanu gradi luksuzni stambeno-poslovni kompleks, JP Beogradska tvrđava  zaduženo za upravljanje ovim kulturnim dobrom, planira da digitalizuje deo spomenika kulture na Kalemegdanu i da multimedijalne sadržaje za najvažnije objekte kulture i spomenike na Kalemegdanu, piše u specifikaciji javne nabavke.

Beogradska tvrđava traži firmu koja bi ponudila usluge prikupljanja i konzervacije arhivske građe i dokumentacije koje bi se zatim koristile i analizirale da bi konačni proizvod uz pomoć algoritama bio prilagođen klijentima.

Objašnjava se da arheologija postaje sve digitalnija. 

„Ove tehnologije omogućavaju reprodukciju 3D replika lokaliteta i spomenika i pokazale su se kao moćno sredstvo za dokumentovanje i očuvanje arheoloških zapisa“, piše u specifikaciji.

Kako navode, ovim projektom unaprediće se turistička ponuda.

Predviđeno je mapiranje svih objakata kulture na objedinjenoj digitalnoj mapi i dostupnost i vidljivost svih objekata u virtuelnoj realnosti, piše u specifikaciji.

Posetioci bi digitalizovane promocije trebalo da vide na lokaciji Barokna kapija i Rimski bunar.

Informisanje javnosti predviđeno je kroz kratke edukativne forme prikazane – tekstove, fotografije, audio sadržaje, 3D animacije i videe sa produkcijom na više jezika.

Projekat bi trebalo da bude ekonomski opravdan jer se očekuje povećanje broja poseta što je naročito važno za zatvorene objekte poput galerija gde se kupuju ulaznice i prodaju publikacije i suveniri, piše u specifikaciji.

Virtuelne 3D animacije, međutim nisu novina na beogradskoj tvrđavi. Pre gotovo 20 godina, Turistička organizacija Beograda je inicirala takvu vrstu projekta u saradnji sa tada studentom arhitekture Markom Radosavljevićem.

Od tada, Radosavljević pasionirano prikuplja građu o istoriji Beograda i pravi 3D animaciju o Kalemegdanu i Beogradu iz 15. veka kako bi pokazao pun turistički i kulturni značaj prestonice Srbije. 

Međutim, poslednjih meseci, Radosavljević se svojim animiranim filmovima o tome kako je Kalemegdan mogao izgledati,i tako  bori protiv uništavanja vekovne istorije Kalemegdana jer se na njegovim obodima, tzv. Donjem Kalemegdanu gradi stambeno-poslovni kompleks „K-district“. Vlasnici ovog kompleksa i ne kriju da su temelje podigli na Kalemegdanu.

Ono što je neobična slučajnost, ova inicijativa Beogradske tvrđave, dolazi upravo nekoliko dana nakon što je Nova ekonomija objavila intervju sa Markom u kojem tvrdi da je ta novogradnja najveća povreda kulturne baštine u novijoj istoriji Beograda. Naši čitaoci su burno reagovali na ugrožavanje simbola Beograda – betonom.

„Novogradnja koja je dobila naziv “K-district” nalazi se u potpunosti u zaštićenom području, direktno se naslanjajući na utvrđenje iz 18. veka i na prostoru je tvrđavskog bojnog polja, koji je dva veka poznat kao Donji Kalemegdan“, rekao je Radosavljević u intervjuu za Novu ekonomiju.

Pročitajte ceo intervju sa arhitektom Markom Radosavljevićem: Beton obrisao istoriju na Kalemegdanu

Ono što se Radosavljević pita je da li je Beogradskoj tvrđavi kao spomeniku kulture potreba stambeno-poslovna zgrada od 115 hiljada kvadrata i koja je njena dobit.

„Da li je investitor, s obzirom da gradi na istorijskoj lokaciji, uz obaveznu prijavu arheoloških nalaza, mogao u kratkom roku da podigne kompleks ove veličine? Da li je pravno moguće trajno otuđiti deo zemljišta kulturnog dobra od izuzetnog značaja, a zatim dozvoliti gradnju kompleksa čija visina (± 114.5M) prevazilazi visinu platoa Pobednika (± 113.4M)?