Na Koridoru 11 otkrivena rudna ležišta?

Geolozi se nadaju da će izgradnja Koridora 11 pokrenuti i rudarstvo jer je probijanje trase dovelo do izuzetnih otkrića.

„Luk na kome se nalaze planine Rudnik, Borač i Kotlenik, deo je velikog vulkanskog prostora koji je samo u jednom delu istražen. Sada se tu gradi šumadijski auto-put i otkrića prilikom probijanja trase ukazuju na značajna ležišta“, kaže Predrag Mijatović, jedan od vodećih geologa Geološkog zavoda Srbije.

„Imamo indicija da će podzemni kopovi moći da se prave u neposrednoj blizini auto-puta. Ekipe Geološkog zavoda naišle su na stare rudarske potkope u čijim stenama su pronađeni antimon, živa i zlato. Reč je o jedinstvenom prostoru za nove rudnike, samo da neko bude zaintersovann da ih eksploatiše“, kaže Mijatović.

Inače, geolozi kažu da ležimo na rudnom bogatstvu koje ne eksploatišemo, jer je u Srbiji veliki broj rudnika zatvoren ili zaboravljen. 

„U vreme komunističke megalomanije manji rudnici su zatvarani jer se smatralo da treba stvarati samo ogromne rudarske kombinate. Na primer, u vreme kad su Bor i Majdanpek proizvodili enormne količine rude za naše uslove, „Geozavod“ je istražio i overio rezerve u rudniku bakra Čadinje kod Prijepolja. Nikad nije došlo do eksploatacije, jer se u to vreme o njemu govorilo kao o malom rudniku. A on može direktno da zaposli 100 do 150 ljudi. Sa pratećim službama broj se penje na 500 zaposlenih. Kad se dodaju gradske i uslužne firme, od rudnika te veličine živelo bi oko 2.000 ljudi. Sami procenite da li je bilo pametno odricati se „malih“ rudnika“, kaže Mijatović. 

Ni promene društvenog sistema koje su favorizovale privatno vlasništvo i inicijativu nisu donele očekivane rezultate. Mnoge firme došle su lako do rudnika u čiju eksploataciju ne ulažu ni dinar, kao da čekaju da preprodaju bogatsvo koje su jeftino stekli. 

„Već pomenuto Čadinje je još 1988. potpuno istraženo i spremno za otvaranje rudnika. Ali već 10 godina ga drži jedna privatna kompanija i navodno istražuje, što je apsurdno. Problem je što su firme dobijale rudnike i istražene prostore spremne za iskopavanja bez obaveze da započnu eksploataciju. Čak i kad je reč o zlatu, kao u slučaju rudnika Blagojev kamen, u blizini Majdanpeka“, kaže Mijatović. 

On objašnjava da je eksploataciono pravo na jednom od najstarijih rudnika zlata imao Institut za bakar RTB Bor. 

„Rudnik je prestao s eksploatacijom ne zbog nedostatka sirovina već zato što je u vreme posle bombardovanja Institut bio u finansijskim problemima. Dok je čekao bolje vreme da nastavi eksploataciju, rudnik mu je oduzet i dat je drugoj firmi da ga – istražuje! To traje već desetak godina“, kaže Mijatović. 

Geolozima nije nikad bilo jasno ni zašto se Srbija odrekla ležišta rude gvožđa Rudna glava i Crnajka u blizini Majdanpeka. 

„Reč je o prostoru na kome se nalazi najstariji rudnik na svetu. Do početka šezdestih ovo ležište je bilo u eksploataciji, a onda je rudnik zatvoren iako nije bio iscrpljen. Štaviše, velike su šanse da je rude mnogo više nego što se pretpostavljalo da je ostalo u ležištu. A rudu gvožđa neprestano uvozimo. Neverovatno je da duže od 100 godina ne radi Kučajna, stari rudnik olovo-cinka sa dosta srebra. Pre 60 godina zatvoreni su rudnici olovo-cinka i žive na Avali. Nikada nije rečeno zašto“, nabraja Mijatović. 

Međutim, nisu samo rudnici metala ostali u zapećku. Ništa bolje nisu prošli ni kopovi kvalitetnih vrsta uglja širom Srbije. „Kraj Kostolca su zatvoreni rudnici uglja Stamnica , i Kladurovo. Sada se ponovo razmatra njihovo otvaranje, kao i rudnika Poljana pored Požarevca. Jerma kraj Pirota, rudnik visokovalitetnog kamenog uglja u Srbiji ne radi. A nalazi se u veoma zaostalom i siromašnom kraju odakle svi beže jer nema posla“, kaže Mijatović. Neobjašnjivo je zatvoren i zaboravljen rudnik kvalitetnog uglja Jankova klisura u Toplici, u vreme kad se računalo na kosmetske rudnike lignita.