Nacionalni stadion na „neprimerenom“ mestu

Nacionalni fudbalski stadion, prema trenutnim planovima, nalaziće se u delu Surčinskog polja i zauzimaće, zajedno sa pratećim sportskim kompleksima, 46,5 hekatra. Područje na kojem će se graditi stadion nalazi u široj zoni sanitarne zaštite Beogradskog vodoizvorišta. Hidrogeolog i bivši sekretar za životnu sredinu u gradskoj upravi Branislav Božović smatra da je to „neprimereno“ i da je  neopravdano tamo graditi stadion tih dimenzija. 

Vlada Srbije donela je nedavno Uredbu o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene Nacionalnog fudbalskog stadiona. Ukupna površina obuhvaćena planom iznosi oko 119 hektara i deo je teritorije gradske opštine Surčin, Surčinskog polja, između petlje Surčin-jug i petlje Ostružnica. 

Trenutno više od 75 odsto ovog područja zauzmaju poljoprivredne površine (89,6 hektara), a prema planu ubuduće će saobraćajne površine zauzimati 59,2 hektara, stadion (sa pratećim objektima) 46,5 hektara, vodne površine 7,5 hektara, a zelene površine 1,7 hektar. 

Za sam stadion je definisana građevinska parcela od 32 hektara, a pored stadiona u planu su i otvorene parking površine za vozila posetilaca.

U inicijativi za izgradnju Nacionalnog fudbalskog stadiona, koju je dostavio Fudbalski savez Srbije, se navodi da su „poslednjih godina stizala stalna upozorenja“ nadležnih organa međunarodnih fudbalskih organizacija (FIFA i UEFA) da postojeći fudbalski stadioni u Republici Srbiji ne ispunjavaju propisane kriterijume za odigravanje utakmica na međunarodnom nivou, piše u Prostornom planu.

Prostorni plan će se sprovoditi direktno (neposredno) za sve planirane namene, izuzev saobraćajne površine – železnica, za koju je obavezna dalja planska razrada, piše u Uredbi.

Objekat velike koncentracije, zagađenje sigurno

Područje Prostornog plana nalazi se u široj zoni sanitarne zaštite Beogradskog izvorišta (zona III). U planu piše da je najveći deo u zoni niske ranjivosti podzemnih voda, a samo jedan manji (dve zone duž istočne granice predmetnog plana) ulazi u zonu umerene ranjivosti podzemnih voda. 

U Prostornom planu piše da sa aspekta sanitarne zaštite izvorišta najveći problem mogu predstavljati otpadne vode ili akcedenti usled prosipanja ili curenja štetnih materija, pa je na predmetnom prostoru potrebno je detaljno razraditi i u potpunosti primeniti i dopunske i specifične mere, uslove i ograničenja.

Božović smatra da je, iako je u pitanju šira zona, neprimereno i neopravdano tamo ubaciti stadion tih dimenzija. Prema njegovim rečima, tu se radi se o „koncentraciji velikih brojeva“, bilo u tehnici, bilo u ljudima ili korišćenju količina za održavanje travnjaka, asfalta, i sve to povlači nešto što apsolutno ugrožava teren.

To je, kako kaže, objekat velike koncentracije, i tamo će se sigurno hemijskim preparatima održavati trava fudbalskog stadiona i pomoćnih objekata. Kada naiđu snežni dani preparatima može da se prska i sneg koji treba da se otapa, navodi Božović.

Božović kao potencijalni problem vidi i veliku količinu saobraćaja i velike površine pod asfaltom za koje će se slivati sva zagađenja od mašina i automobila.

„Oni će da se vade na to da je u pitanju sportski objekat, ali to nije mali teren ili neko igralište, to je koncentrisani objekat velikih razmera koji prati kompletna velika infrastruktura, tu su mere higejene i mere održavanja travnatnih površina za glavni teren i bočne terene. Apsolutno su to velike količine svih mogućih hemikalija koje su potrebne da bi se trava održavala i razvila, a tu su i velike površine pod asfaltom. To je apsolutno nedozvoljivo i to će sigurno biti velika zona zagađenja“, rekao je Božović. 

On je dodao da tamo nema kanalizacije što znači da će ona morati da se radi i da ima svoj uređaj za otadne vode. 

„Oni koji budu radili procenu uticaja na životnu sredinu u odnosu na pripremu dobijanja dozvole za gradnju, moraju da jako dobro analaiziraju ceo projekat, odnosno koliko će on kao takav dati sva potrebna rešenja da se zaštita životne sredine tu ispoštuje“, smatra Božović.

„U Beogradu se vrši trpanje objekata, planiranja više nema“

Božović je rekao da je neopravdano toliko širiti građevinsku zonu Beograda, te da se u Beogradu vrši „trpanje objekata“, a da planiranja više nema. „Ubacivanje objekata gde god vam se svidi i odgovara, gde je isplativo i gde se može prodavati“.

Realizacijom Nacionalnog fudbalskog stadiona sa pratećom saobraćajnom i komunalnom infrastrukturom stvaraju se uslovi za dalju urbanizaciju dela Surčinskog polja u pravcu prema Novom Beogradu i Surčinu, piše u Prostornom planu.

Urbanizacija Beograda se širi bočno po dva osnova, kaže Božović, pa se tako u centru podižu koncentrisana naselja sa velikim soliterima kao što je Beograd na vodi, kako bi se dobilo što više stambenih i poslovnih prostora na maloj povšini.

Sa druge strane se, kaže Božović, poljoprivredne površine, koje bi trebalo da budu sačuvane, pokrivaju asfaltom i objektima, a činjenica je da „mi nemamo uslove i kulturu održavanja tih objekata“.

„To se kasnije pretvara okolo u jedan užasan suburbani porstor, u divlje deponje. To su stvari koje se ne mogu poreći jer mi ne možemo da postignemo da održimo stadion Crvene zvezde do tog nivoa“, rekao je Božović.

Božović smatra je novac koji je planiran za stadion bolje uložiti u elementarne troškove, za dalje podizanje uređaja za otpadne vode za Beograd i zaštitu izvorišta na Makišu, nego da se novac daje na nešto što je „potpuno narodu nepotrebno“.

„Kao građanim sam izrevolitran trošenjem ogromnog narodnog novca na izgradnju nepotrebnih objekata danas, nama taj novac treba za mnogo važnije stvari“, rekao je Božović.