Najčešće slave u Srbiji: Koje svetitelje najviše slavimo?

Iako srpski pravoslavni vernici slave tokom cele godine, najviše slava ima u toku jeseni i zime. Ono što u narodu nazivamo sezona slava počinje 12. oktobra sa Miholjdanom i završava se 6. maja sa Đurđevdanom. Saznajte koje su to najčešće slave u Srbiji i za koje datume se treba pripremiti.

Šta su slave i zašto ih slavimo?

Slava je porodična tradicija i običaj slavljenja određenog svetitelja. Po pravilu, svaka porodica ima svog svetitelja zaštitinika koga proslavlja na njegov dan. Srbi su jedini pravoslavci koji slave slave, mada Rusi slave imendan, svetitelja po kome su dobili ime i kod njih je to individualni običaj.

Pored porodičnih slava, u Srbiji se slave i crkvene, gradske, pa čak i stranačke slave. Naučnici i istraživači ne mogu da se slože oko porekla slava – neki je dovode u korelaciju sa kultom predaka, agrarnim kultom i drugim drevnim tradicijama. Ono što se zna jeste da krsne slave kod Srba postoje od najranijih godina kada su Srbi primili hrišćanstvo.

Sveti Sava je ustanovio slave kakve danas vidimo. Naime, porodice su na dan svetitelja kada su primile hršćanstvo počele da obeležavaju kao krsne slave. Slava se po pravili prenosi sa kolena na koleno, tačnije sa oca na sina. Kada se sin odseli i osnuje svoju porodicu, on bi odmah trebalo da počne da slavi svoju slavu.

Sveti Nikola je najčešća slava u Srbiji

Najčešća slava u Srbiji je Sveti Nikola, koja se obeležava 19. decembra. Obično za Nikoljdan pola Srbije slavi, dok druga polovina ide na slavu. Zašto je to tako teolozi ne mogu da objasne, ali ono što ističu jeste da se Sveti Nikola smatra zaštitnikom dece, putnika, učenih ljudi i mornara. Na Sredozemnom moru je svaki brod imao ikonu Svetog Nikole, a na dan njegove smrti, 19. decembra, po pravilu se nije isplovljavalo u njegovu čast.

Sveti Nikola je simbol darivanja, pravdoljublja, mira i spokoja, a za njega se vezuje i običaj potajnog stavljanja poklona u dečije cipele, jer je on sva svoja dobročinstva vršio tajno.

Sveti Đorđe ili Đurđevdan je druga slava po učestalosti

Druga najčešća slava koje Srbi slave jeste Đurđevdan ili Sveti Georgije, koji se obeležava 6. maja. Osim kod Srba, Đurđevdan je najpopularnija slava i kod Roma. Đurđevdan je najveća prolećna slava, a nekada se po narodnom običaju vreme računalo od i do Đurđevdana.

Neki od običaja koji se rade na ovaj dan jeste kićenje kuća vrbom i zelenilom, pravljenje venaca i bacanje pruća na kućni krov.

Prema starim običajima, do Đurđevdana ne bi trebalo da se spava u prirodi, jede ovčetina i jagnjetina, kao ni da se muze stoka. Tek uoči Đurđevdana može da se pomuze stoka i da se pravi sir, koji se potom nosi na blagosiljanje. Takođe, običaj je da se na Đurđevdan okrene jagnje na ražnju.

Treća slava po popularnosti je Sveti Arhanđel Mihailo

Arhanđel Mihailo je prema hrišćanskom verovanju anđeo koji je predvodio nebeski rat protiv Lucifera i demona. Arhanđel Mihailo je na ikonama predstavljen kao vojvoda koji drži štit i koplje, obično uperen protiv zmaja ili demona.

Kako je prema verovanju bio prvi među sedam anđela koji su se borili protiv Lucifera, Arhanđel Mihailo se smatra zaštitinikom vere i kao sila na zemlji i nebu. Za vreme rimskog pape Silvestera, ustanovljen je praznik Sabor Svetog Arhangela Mihaila i ostalih nebeskih sila. Mesec novembar je odabran kao deveti mesec od meseca marta, koji se smatra mesecom stvaranja sveta. A deveti mesec je odabran zbog devet anđelskih činova.

Sveti Arhanđel Mihailo po narodnom verovanju često obilazi bolesnike i ako im se nađe pored glave, bolesni će ozdraviti, a ako je kod nogu izgledi nisu dobri. Takođe, jedno od verovanja jeste da Sveti Arhanđel Mihailo voli da se maskira u siromahe i prosjake kako bi testirao ljudsku dobrotu.

Još jedno od verovanja vezano za ovog svetitelja jeste da je on taj koji prihvata duše umrlih i vaga, a potom odlučuje da li su za raj ili pakao. Iako on važi za živog svetitelja, za ovu slavu se ipak priprema žito, a to da li će slava biti posna ili mrsna zavisi od dana kada pada. Ako je sreda ili petak biće posna, a ostalim danima mrsna.

Koje su još najčešće slave u Srbiji?

Sveti Nikola, Sveti Đorđe i Sveti MIhailo su ubedljivo najmnogobrojnije slave u Srbiji, ali i pored njih ima još poznatih i velikih slava koje slavimo. Četvrto mesto zauzima Sveti Jovan Krstitelj, koji se obeležava 20. januara, potom Sveta Petka 27. oktobra, Sv. Dimitrije 8. novembra, Sv. Luka 31. oktobra, Sv. Trifun 14. februara, Sv. Kozma i Damjan 14. novembra i Sv. Andrej, 13. decembra. Pored ovih slava postoje i mnoge letnje slave i preslave.

Za svakog svetitelja se vezuju različiti običaji, ali ono što je isto za sve slave jeste da one treba da se posvete svetitelju, a ne piću i jelu. Slave su prilika da se vidimo i povežemo sa porodicom i prijateljima i da nas u svemu tome spoji ljubav.

Na slavskoj trpezi obavezno je imati žito, vino, slavski kolač i sveću. Sve ostalo je stvar ukusa i preferencije. Takođe, ako je slava mrsna, jede se mrsna hrana, a ako je posna isključivo posna. Jedno od obaveznih stvari koje treba uraditi na dan slave jeste odlazak u crkvu na liturgiju, a potom na osvećenje i lomljenje kolača.