Najveći deo pomoći energetski ugroženim kupcima dolazi od EU donacija

Od ukupno četiri milijardi dinara, koliko je država namenila za pomoć energetski ugroženim kupcima, Evropska unija donirala je 3,1 milijardu dinara. Ovaj novac namenjen je za umanjenje troškova struje, grejanja ili gasa. Osim toga, građanima su na raspolaganju i subvencije za unapređenje energetske efikasnosti, rečeno je u okviru EU Nedelje mogućnosti.

Radoš Popadić iz Ministarstva energetike podsetio je na mogućnosti dobijanja statusa energetski ugroženog kupca, koji je namenjen ljudima koji ispunjavaju uslove za jeftiniju struju, gas ili grejanje iz toplana.

Prema njegovim rečima, Vlada Srbije je na vreme prepoznala energetsku krizu koja se zbog različitih poremećaja javila na evropskom tržištu. Uredba kojom se definiše energetski ugrožen kupac usvojena je u decembru.

Kako je naveo, ranije je utvrđeno kako je broj takvih domaćinstava u Srbiji između sedam i osam hiljada, a sada se očekuje da će nove uslove ispunjavati njih oko 190.000.

Status se dobija na osnovu toga kakvo je finansijsko stanje članova domaćinstva, ili na primer, njihovo zdravstveno stanje, da li primaju dečji dodatak ili neki vid socijalne pomoći.

Popadić je da se građani o uslovima za dobijanje ovog statusa  +obaveštavaju preko računa za naplatu struje, gasa ili grejanja, televizije, plakata, flajera, jer većina njih manje koristi internet za svoje informisanje.

ŽIVOTNA SREDINA I ENERGIJA

O Programu EBRD (Evropske banke za obnovu i razvoj) za finansiranje zelene ekonomije na Zapadnom Balkanu govorio je Petar Nikolić, zamenik koordinatora projekta za BiH, Srbiju, Crnu Goru i Severnu Makedoniju.

On je podsetio kako je program za subvencionisanje energetske efikasnosti u Bosni i Hercegovini počeo 2017. godine, a u Srbiji godinu dana kasnije.

Do sada je u okviru inicijalnog fonda obezbeđeno 135 miliona evra za tu vrstu podrške, a programima su se prvo pridružile Unikredit i Erste banka, a kasnije i Prokredit banka i Banka Inteza.

Prema Nikolićevim rečima do sada je verifikovano više od 85 miliona evra kredita.

„Banke u Srbiji uzele su više od 40 miliona kredita, od čega je već 20 miliona verifikovano. U bankama se prolazi kroz njihovu standardnu proceduru, odobrava se kredit, implementirate tehnologiju i podnosite zahtev za finansijski podsticaj, odnosno grant“, dodao je Nikolić.

Pokrivaju se troškovi izolacije krovova, zidova, podova, kao i postavljanje prozora, toplotnih pumpi i solarnih panela.

Nikolić dodaje da na sajtu GEF Srbija postoji lista proizvoda koji mogu da se kupe. Tamo se nalazi i spisak prodavača, koji, prema njegovim rečima, ne moraju obavezno da se odaberu. Podsticaji se dodeljuju do 20 odsto vrednosti investicije, a na ovom sajtu mogu da se dobiju i informaicje o banci preko koje može da se uzme kredit.

Dodaje da u Srbiji ima oko 4.000 korisnika ovih kredita.

Aleksandar Bojić, predstavnik UNDP, programa Ujedinjenih nacija podsetio je da je Zelena agenda za Zapadni Balkan strategija regionalnog razvoja koja ima za cilj da odgovori na izazove klimatskih promena i zelene tranzicije.

Njen cilj je i da pomogne zemljama Zapadnog Balkana da usklade ekološku regulativu sa evropskim standardima i normama.

„Zelena agenda za Zapadni Balkan je inicijatova EU koja treba da doprinese usklađivanju zakonodavstva i strateškog okvira sa regulativom EU, kako bi ostvarili ciljeve koji se stavljaju pred nas“, rekao je Bojić.

Upravo zbog toga UNDP sporovodi projekat „EU za zelenu agendu u Srbiji“, uz finansijsku pomoć Unije, kaže Bojić.

Projekat se sprovodi u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, a u saradnji sa Ambasadom Švedske i Evropskom investicionom bankom (EIB) i uz dodatna finansijska sredstva koja su obezbedile vlade Švedske, Švajcarske i Srbije.

Korisnici programa mogu da budu privatne kompanije, gradovi i opštine, škole.

Oni se javljaju na pozive za pilot projekte koje predlažu, a UNDP kroz mentorsku podršku to pokušava da unapredi kako bi se dobio finalni proizvod, u pet oblasti.

„Imamo dekarbonoizaciju, cirkularnu ekonomiju, unapređenje kvaliteta vazduha, pošumljavanje i biodiverzitet i stanje ekosistema, dok se peta oblast odnosi na ruralni razvoj“, dodao je Bojić.

Podsetimo, Srbija je oktobru 2020. godine na Konferenciji u Sofiti potpisala Deklaraciju Zelene agende ime se obavezala da će sprovoditi sovje akcije kroz Regionalni akcionin plan koji je usvojen na samitu u Sloveniji u oktobru 2021. godine.

EU kroz projekat EU za Zelenu agendu u Srbiji – počnite, preduzmite akciju, proširite“ podržava Srbiju sa osam miliona evra kako bi se postakla „zelena“ trasnformacija privrede i društva, kako je najavljeno prilikom predstavljanja ove inicijative u januaru prošle godine.