Napravili ste GIF, a pitali niste: Šta kaže zakon?

Ukoliko bi neko da napravi GIF od scene iz filma i pusti ga na mreže, morao bi prethodno da dobije dozvolu autora  videa ili fotografije. Određene radnje koje se preduzimaju prilikom stvaranja i korišćenja GIF-ova, podudaraju se sa imovinsko pravnim ovlašćenjima autora, ocenio je profesor sa Pravnog fakulteta dr Dušan Popović. 

Na konferenciji Intelektualna svojina i internet koja se održala 14. juna na Pravnom fakultetu, profesor Dušan Popović podsetio je na pravilo da je neophodna saglasnost nosioca autorskog prava jer se radi o umnožavanju, preradi i objavljivanju u javnost nekog autorskog dela. 

Podsetio je i na ograničenja koja postoje kada su u pitanju autorska prava.

Kada je u pitanju karikatura ili parodija, što je uglavnom motiv za stvaranje GIF-a (Graphics Interchange Format), ne sme se stvarati zabuna u pogledu izvora, dakle mora biti jasno navedeno čiji sadržaj je upotrebljen. Ne treba zaboraviti i da se, ponekad, propisima van autorskih prava zabranjuje prerada autorskih dela.

„Na primer, Zakonom o izgledu i upotrebi grba, zastave i himne, zabranjuju se bilo kakve izmene, a kada je u pitanju himna, dozvoljeno je samo skraćeno izvođenje odnosno prve i druge strofe“, objašnjava dr Dušan Popović.

Retki su GIF-ovi bez teksta, on im daje kontekst i upotpunjuje neki iskaz, ali upravo dodavanje teksta koji nije autorski, ne zadovoljava uslov prerade „prouzrokovano prirodom ili načinom korišćenja“.

„Postoji i ograničenje koje se odnosi na korišćenje tuđeg dela kao nebitnog sastojka. Recimo, kada u filmu u nekoj sceni vidite televizor na kome se emituje neki drugi sadržaj. Taj sadržaj je nevažan za tu scenu, ali teško da bi se za korišćenje GIF-a moglo reći da je incidentalno (marginalno), kao kod primera emitovanja filma u filmu“, naglašava profesor Popović.

I šta sada kada znamo da su svi koji su ikada napravili GIF, zapravo, prekršili zakon o autorskim pravima?

Sistem ograničenja autorskog prava, zaključeno je na današnjem skupu, nije dovoljno fleksibilan, pokazalo se baš na primeru GIF-a. U prilog tome govori i činjenica da, praktično, niko nikada nije tužio autora nekog GIF-a za kršenje autorskog prava. Ovakva vrsta sadržaja doprinosi popularizaciji autorskih dela. To što nema tužbe znači i da autori mogu da imaju višestruke koristi od neovlašćenog korišćenja njihovog dela. 

Na šestoj po redu konferenciji Intelektualna svojina i internet, koja se održava svake godine na Pravnom fakultetu, govorilo se i o autorskim pravima za strimovanje, o pravnim posledicama korišćenja žigom zaštićenih oznaka u virtuelnoj realnosti i pravo nedeljivih tokena (NFT).