Napuštanje uglja: Izazov, ali i šansa za region

Postepeno napuštanje uglja na Zapadnom Balkanu doneće sa sobom izazov prekfalifikacije radnika iz tog sektora, a države će morati da odgovore na pitanje šta tranzicija ka održivim izvorima energije znači za njih, ocenjeno je, na godišnjem sastanku Inicijative za regione uglja u tranziciji na Zapadnom Balkanu i u Ukrajini. 

Inicijativa za regione uglja u tranziciji na Zapadnom Balkanu i u Ukrajini organizuje danas i sutra onlajn godišnji sastanak sa ciljem da se podrži otvoren dijalog više zainteresovanih strana o postepenom ukidanju uglja i pravednoj tranziciji na održive izvore energije u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Kosovu, Severnoj Makedoniji, Srbiji i Ukrajini.

Direktorka Mehanizma za pravednu tranziciju Evropske komisije Paula Pinja rekla je u uvodnom obraćanju da je tranzicija prilika za rast i stvaranje randih mesta, i da je potrebno da svi budu deo toga.

„Ključ je da se stvori zdrav život, održivi i dobri poslovi“, rekla je ona. 

Neki regioni će se suočiti sa radikalnom transformacijom, navodi Pinja, zbog čega je važno da tranzicija ostane fer i inkluzivna, i da u tom procesu niko ne bude izostavljen, naročito ljudi koji rade u rudnicima uglja.

Predsednik opštine Banovići iz BiH Bego Gutić rekao je na jednom od panela da u rudniku mrkog uglja u toj opštini radi 2.800 zaposlenih. Kaže da je to rudarski kraj, ali da su svesni promena koje dolaze, te su odlučili da pokažu spremnost za tranziciju. 

Izazov će biti na koji način da se radna snaga iz rudarskog sektora pebaci u druge grane privrede, smatra predsednik te opštine.

On očekuje od onih koji upravljaju energetskim sektorom u toj državi da napravi plan i uključi sve aktere, te da ne sme da nijedan radnik ostane nezbrinut.

„Jedan deo radnika je moguće prekvalifikovati, drugi deo penzionisati, dok za treći deo postoji mogućnost otkupa staža“, rekao je Gutić. 

Presednik Makedonske konfederacije slobodnih sindikata Blagoja Ralpovski rekao je da je prosek onih koji rade u toj industriji oko 50 godina, i da su zabrinuti zbog pitanja šta tranzicija donosi tim ljudima, jer je, kaže, u tim godinama prekvalifikacija teška. 

On je rekao da je Makednoniji potrebna interna strategija i naveo da je minimalna plata u toj državi 250 evra i da bi državljani teško izdržali poskupljenje električne energije. 

„Mislim da ni država ne bi izdržala da se ugasi ta industrija“, rekao je on.

Programski direktor RES fondacije Aleksandar Macura rekao je da će svi biti pogođeni procesom tranzicije, i da nema načina da je izbegnemo.

Govoreći o Srbiji, on je rekao da misli da je prosek ljudi zaposlenih u industriji uglja oko 51 godina i da ne smatra da će oni penzionisati na tim pozicijama.

„Moramo da se pomerimo iz situacije u kojoj smo sada“, rekao je Macura. 

Zamenica generalnog direktora za proširenje Evropske komisije Katarina Maternova rekla je da moramo da budemo svesni da su situacije u regionima različite i da će biti drugačije pogođeni tranzicijom. Kosovo je, kako navodi, 99 odsto zavisno od uglja, a velika je zavisnost od tog energenta i u Srbiji. 

Ona je navela da u regionu postoje dobri primeri u procesu ukidanja uglja, a jedan od njih je odluka Srbije da se zaustavi izgradnja termoelektrane Kolubare B. 

„Neće biti lako, ali smo u ovome zajedno“, rekla je ona. 

Svrha Inicijative je zajedničko istraživanje puteva do pravedne tranzicije u regijama uglja na Zapadnom Balkanu i u Ukrajini, te postizanje „Green Deal-a“.