Nastavak proizvodnje u Jugoremediji bio bi dobar za Zrenjanin

Neizvesno kada će biti pokrenuta proizvodnja u zrenjaninskoj fabrici lekova, jer njen kupac, Project one iz investicionog fonda APS Holding čeka izjašnjavanje Komisije za zaštitu konkurencije, piše list Danas.

„Predstoji još dosta posla, nakon izjašnjavanja komisije. Treba potpisati ugovor, doneti rešenje o prodaji, odrediti finansije stečajne mase, sačiniti listu razlučnih poverilaca, uvrstiti isplatu poverilaca prvog i drugog reda i završiti parnice koje su vođene protiv Jugoremedija. Parnice nemaju veze sa novim kupcem“,  objašnjava stečajni upravnik Radovan Savić, koji je fabriku prodavao kao pravno lice.

Za prodaju je ponuđeno 362,5 miliona dinara i ukoliko se donese rešenje, bivši radnici bi bili namireni zaostalim zaradama.

APS Holding je najveći poverilac Jugoremedije, a dugove je otkupio od Hipo banke kod koje se fabrika zadužila od 2007. do 2012. godine, kada je zbog nelikvidnosti uveden stečaj.

Prva privatizacija, pre 18 godina postala je deo dosijea Saveta za borbu protiv korupcije i spada u jedan od pet najvećih slučajeva sa spiska od 24 sporne privatizacije u Srbiji, čije je preispitivanje zahtevala Evropska unija.

Kako se navodi u dokumentima o Jugoremediji, ova fabrika u momentu prodaje društvenog kapitala 2002. godine je bila finansijski zdravo preduzeće.

To se vidi i u bilansima iz juna 2002. godine.

Nakon privatizacije, postavljeno rukovodstvo nepotrebno je zaduživalo Jugoremediju, nabavljajući velike količine sirovine za lek Viziren, koji se slabo prodaje na tržištu. 

Za dve godine preduzeće je imalo ugroženu rentabilnost i nedostajao mu je dugoročan kapital.

Nakon niza suđenja, štrajkova, otpuštanja i radničkih borbi, privatizacija Jugoremedije poništena je 2007. godine. 

Fabrikom su počeli da upravljaju njeni sindikalni lideri, ali su kasnile naplate isporučenih lekova i sve manje banaka bilo je spremno da je kreditira. 

Od stečaja 2012. godine fabrika je izdavana i tražio se kupac. 

Zakupac je na kraju prisvojio licence za proizvodnju lekova, tako da je uvek u toku parnica za dokazivanje vlasništva. 

„Mi smo dali pozitivno mišljenje za turski Birgim jer on se bavi farmaceutskom proizvodnjom i mislimo da bi on obnovio proizvodnju. Ipak, oni su dali najmanju ponudu tako da je prednost data firmi Project one, a oni se ne bave proizvodnjom lekova. Sigurno neće obnoviti proizvodnju, tako da je pitanje da li će dalje trgovati ili nešto drugo planiraju. Mislim da je za Zrenjanin bitno da se ovde proizvodi i dalje“, ocenio je predsednik Odbora poverilaca Jugoremedije Vladimir Pecikoza.