NBS će objaviti nove projekcije ekonomskih pokazatelja krajem novembra

U septembarskom izdanju Statističkog biltena Narodne banke Srbije (NBS) podaci neznatno odstupaju od onoga što smo imali prilike da vidimo u drugom dokumentu koji objavljuje ista institucija pod nazivom Izveštaj o inflaciji. Iz NBS nam objašnjavaju da su te promene normalne a da, kao što je to slučaj i u drugim centralnim bankama, svi činioci i spoljni i domaći moraju da se prate da bi se došlo do što preciznijih podataka i očekivanja. S obzirom na turbulentna dešavanja, a naročito u ovoj godini, kada i druge velike finansijske institucije u svetu menjaju i mišljenje i projekcije za ekonomiju, nije ni čudo da se i kod nas očekivanja i kretanja u privredi promene. Do sada je NBS dva puta snižavala projekciju rasta BDP-a ove godine, ali ni tok inflacije nije išao onako kako smo očekivali na početku godine.

„Nove projekcije BDP-a i inflacije će biti dostupne u novembarskom izdanju Izveštaja o inflaciji i, u skladu s tim će u izdanju Statističkog biltena za oktobar, koji će se objaviti krajem ovog meseca, biti predstavljeni grafikoni s novim projekcijama,“ odgovor je NBS.

Podaci se (gledano sa grafikona koji su niže u tekstu) razlikuju, barem na oko, ali su u jednom izveštaju (Statističkom biltenu) predstavljeni samo grafikonima koji su slabo čitljivi, a u drugom (Izveštaj o inflaciji) su praćeni i tekstom u kojem su brojke preciznije. Zato smo se i obratili NBS sa pitanjem kako i koliko su se podaci promenili.

„Ukoliko se Vaše pitanje odnosi na grafikone iz Statističkog biltena na kojima su prikazane naše projekcije BDP-a i inflacije, obaveštavamo vas da se te projekcije izrađuju u redovnoj tromesečnoj dinamici i da se, u zavisnosti od kretanja velikog broja faktora iz domaćeg i međunarodnog okruženja, te projekcije mogu i izmeniti, ukoliko su se promenile i neke od pretpostavki na kojima su te projekcije bile zasnovane. To je potpuno uobičajena praksa, i to rade sve centralne banke koje su u režimu inflacionog targetiranja, i zato i objavljujemo naše projekcije u Izveštaju o inflaciji i detaljno ih obrazlažemo na konferenciji za novinare,“ navode iz centralne bankarske ustanove.

Kao redakcija, naročito u ovakvim vremenima, koja su nesigurna i turbulentna, zatražili smo ova pojašnjenja, da bi javnost eventualno mogla da bude obaveštena o narednim kretanjima. Javnost će odgovore dobiti, dakle, krajem novembra.

Dodatno, iz NBS naglašavaju da su podaci identični u oba izveštaja.

„Skrećemo pažnju da grafikoni sa projekcijama prikazani u septembarskom izdanju Statističkog biltena nisu promenjeni u odnosu na avgustovsko izdanje, jer su bazirani na istoj (avgustovskoj) projekciji predstavljenoj u avgustovskom izdanju Izveštaja o inflaciji. Sve detalje tih projekcija možete naći u avgustovskom izdanju Izveštaja o inflaciji,“ kažu iz NBS.

Projekcije za inflaciju NBS iz septembra i iz avgusta 2025. godine, Foto: grafika NBSNova Ekonomija

Na grafikonu za inflaciju i očekivanja kretanja za ovaj parametar, vidi se u avgustu da je NBS očekivala da raste iznad projekcije cilja (malo iznad 4,5 odsto). U septembarskom grafikonu se ovo razlikuje i tek u oktobru kreće inflacija da ide malo iznad 4,5 odsto. Za ovo postoji jednostavno objašnjenje u vidu mera koje je država uvela maloprodajnim lancima, pa je tako inflacija u septembru bila 2,9 odsto. Na oba grafikona se vidi da će inflacija biti malo iznad cilja od 4,5 odsto do juna sledeće godine. Prema ovim očekivanjima NBS, uredba države u vezi maloprodaje je imala efekat na mesečnom nivou. Zbog svih drugih ostalih problema kroz koji Srbija prolazi, a koji mogu biti razlog za guranje inflacije na gore u narednom periodu. Ipak, to će nam centralna banka u Beogradu objasniti krajem ovog meseca.

Što se tiče inflacije godinama unazad slušamo o čuvenom cilju koji je zacrtan i treba da se postigne u rasponu od 1,5 do 4,5, odsto. Nije jasno da li će se ova očekivanja obistiniti, jer u tekstu NBS kaže da, prema njihovoj „avgustovskoj centralnoj projekciji, međugodišnja inflacija će i u ostatku ove godine
nastaviti da se kreće oko gornje granice dozvoljenog odstupanja od cilja“.

Na grafikonima se jasno vidi da kretanje malo više od 4,5 odsto. A to „neznatno ili malo više“ bitno je za sve one koji prate ekonomiju jedne zemlje.

Projekcija BDP-a

Projekcije NBS za BDP Srbije iz septembra i avgusta 2025. godine, Foto: grafika NBSNova Ekonomija

Na drugom grafikonu koji smo pratili je BDP Srbije i očekivanja za rast privrede. NBS je u poslednjem izdanju Statističkog biltena projektovala za treći i četvrti kvartal nagli porast BDP-a (na grafikonu je vidljiva brojka od preko 3 odsto procene rasta), dok je fleš procena za treći kvartal za ovaj podatak koju je objavio RZS istog dana jasno pokazala rast od mršavih 2 odsto. U prvom kvartalu je rast bio 1,9 odsto, a u drugom 2,1 odsto.

Oba podatka su objavljena u petak 31. oktobra i kod Republičkog zavoda za statistiku (RZS) i kod NBS. Prošle nedelje je i Međunarodni monetarni fond (MMF) značajno smanjio predviđanja za srpsku ekonomiju na 2,1 odsto za ovu godinu.

I dok svi smanjuju prognozu rasta, NBS i dalje očigledno ima nade vezano za rast BDP-a, iako je sama centralna banka na početku godine očekivala 4,2 odsto rasta, pa je potom smanjivala očekivanja u maju na 3,5 odsto, a u avgustu na 2,75 odsto. Naravno, projekcije mogu da odstupaju, pa je zato dat veći raspon na grafikonu, a za pravo poklapanje smatra se ono što je najbliže najtamnijoj boji. Prema oba grafikona trebalo je da nam rast u trećem kvartalu bude iznad ostvarenih 2, odsto, koliko je zabeležio RZS.

“Ipak, u drugoj polovini godine očekuje se ubrzanje ekonomske aktivnosti, čemu treba da doprinesu dalji rast proizvodnje i izvoza automobilske industrije, kao i realizacija infrastrukturnih projekata planiranih programom „Skok u budućnost – Srbija Ekspo 2027,” stoji u avgustovskim očekivanjima NBS.

Tada su parametri koji su najviše podbacili prema očekivanjima bili građevinarstvo, odnosno manji rast privatne potrošnje i investicija od prethodno očekivanog, kao i poljoprivredna sezona lošija od prosečne. Takođe, zbog i dalje niskog hidropotencijala, kao i smanjenih zaliha uglja, ni energetika se nije oporavila u skladu sa očekivanjima, rekli su tada iz NBS.

Ako sada pogledamo očekivanja vezana za automobilsku industriju ona je zaista i rasla i to 26 odsto za prvih devet meseci ove godine, kada se uporedi isti period prošle. Što se tiče javnih radova za Expo 2027, najlošije stoji izgradnja akvarijuma za koju je realizacija iz budžeta na 0 odsto. Nacionalni stadion kada se pogledaju izvršenja budžeta je na 0,73 odsto. Nešto je bolja situacija vezana za zgrade oko sajma koje su realizovane u visini od 44,8 odsto.

Iako na grafikonu od petka stoji rast privrede koji je od 3 do 4 odsto, projekcija je šira i okvirna. Očekivanja su ipak da će srpska privreda značajno podbaciti ove godine, a ostaje da se vidi da li će i NBS ponovo revidirati svoje podatke i u kom smeru.

Ekonomski podaci koji pristižu za Srbiju značajno su izmenjeni od očekivanja koje su imale i velike međunarodne finansijske institucije, ali i domaće. NBS je imala projekcije koje su za sada izmenjene u dva navrata, kada je rast privrede u pitanju. Korekcije su na niže, a svi ti podaci koje prate i naše institucije, još su bitniji za one koji investiraju. Osim ako nas ponovo ne iznenadi RZS sa dodatnim podacima koji mogu da promene celokupnu sliku.

Da li je RZS štelovao podatke: Niz grešaka u izvoznoj statistici ili samo usklađivanje sa novim carinskim procedurama?