Elektronska menica uskoro će postati sredstvo obezbeđenja prilikom odobravanja kredita, a Narodna banka Srbije (NBS) je u završnoj fazi razvoja celokupnog informatičkog rešenja, piše Politika.
NBS uporedo radi i sa svim bankama na prilagođavanju njihovih informaciono-komunikacionih (IKT) sistema kako bi sve banke u potpunosti bile spremne za uvođenje elektronske menice u prvoj polovini 2023. godine.
Time će se, kako navode iz centralne banke za Politiku, stvoriti uslovi za dodatne uštede pre svega privredi, a zatim i građanima, s obzirom na značaj koji menica kao posebna vrsta hartija od vrednosti ima u svakodnevnom poslovnom životu, pre svega kao vrsta svojevrsnog obezbeđenja kod znatnog broja poslova.
Omogućavanje korišćenja elektronske menice na informatički siguran način dovešće i do toga da se pojedini procesi u finansijskom sektoru u potpunosti digitalizuju (i onda kada je menica sredstvo obezbeđenja).
NBS: Kreditno zaduživanje raste uprkos povećanju kamata
Kada je reč o samom rešenju, elektronske menice koristiće se uporedo s papirnim menicama, pri čemu će elektronske sadržati sve one podatke koji su propisani Zakonom o menici i koji se sada koriste u praksi, čime će biti olakšan i prelazak s papirne na elektronsku menicu.
Korisnici će moći da u okviru svog naloga u posebnoj korisničkoj aplikaciji koju NBS razvija i kojom će upravljati (Centralni registar e-menica), kreiraju i popunjavaju elektronske menice, da ih registruju, prenose poveriocima i naplaćuju.
Sve elektronske menice vodiće se u ovoj aplikaciji i svi podaci o njihovom korišćenju beležiće se u njoj.
Korisnici će toj aplikaciji pristupati preko svog e-bankarstva i m-bankarstva, što takođe treba da omogući brz prelazak na novo rešenje, navode iz NBS.
Korisnici bankarskih usluga su se pitali šta će da bude s njihovom menicom nakon otplate kredita, da li treba da je uzmu ili ostave banci na čuvanje.
Ubuduće će biti predviđeno da svi poverioci, pa tako i banke kao poverioci po osnovu kredita, samoinicijativno ili na zahtev svog dužnika potpuno besplatno obrišu određenu e-menicu iz aplikacije, odnosno registra, čime će ona prestati da postoji.
„Ako poverilac ne izbriše elektronsku menicu na osnovu zahteva dužnika nakon otplaćenog kredita, u skladu sa ugovorom o zajmu, a nisu nam poznati slučajevi u dosadašnjoj praksi da su banke mimo volje dužnika i suprotno ugovoru o kreditu zadržavale menice, dužnik ima na raspolaganju, između ostalog, mogućnost koju i sada ima prema Zakonu o menici, a to je da kod nadležnog suda izdejstvuje donošenje rešenja o poništenju e-menice, na osnovu koga bi NBS izvršila brisanje elektronske menice iz registra“, naveli su iz NBS.