Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković očekuje da će, posle sniženja referentne kamatne stope NBS-a, biti snižene i bankarske kamate na kredite.
Tabakovićeva očekuje i da će banke više kreditirati privredu i ostale klijente, umesto bavljenja trgovinom hartijama od vrednosti.
Banke moraju da shvate da moraju da krenu u kreditiranje proizvodnje, klijenata i biznis planova, rekla je Tabaković i dodala da se nada da će ih „probuditi konkurencija“ koju dobijaju u platnim institucijama koje će više da obrate pažnju na klijente.
Nije lako naterati banke da se iz decenije bavljenja trgovanjem hartija od vrednosti, sa sigurnom kamatom, što nije održiv model rada, pređu na veće kreditiranje privrede, rekla je Tabaković, na skupštinskom Odboru za finansije.
NBS traži i da opšti uslovi kreditiranja građana budu dostupni i javni, čak smo u Skupštini razgovarali i o tome da bude veća odgovarajuća veličina slova o uslovima kredita koje banke nude građanima, rekla je Tabaković.
Ona je dodala da je cilj da se banke vrate klasičnom poslu-kreditiranje privrede i građana istakavši da tu nemamo velikog uspeha i da u toj oblasti predstoji veliki posao.
NBS mora banke da podseti šta je njihov osnovni posao, kazala je guvernerka.
Ona je istakla da je sniženjem referentne kamate na pet odsto, cilj NBS-a da dođe do pada bankarskih kamata, kako bi se povećala kreditna aktivnost, postrošnja i investicije, jer bez toga, kako je rekla, nema privrednog rasta.
Građani već osećaju, ali ne u dovoljnoj meri, boljitak zbog prethodnih sniženja referentne kamatne stope, rekla je Tabaković i navela da se danas mogu dobiti dinarski krediti sa efektivnom kamatnom stopom od 15 odsto, za razliku od 2014. kada je ta kamata bila oko 22 posto, ali da i „to nije onoliko koliko bismo želeli“.
Ona je, međutim, navela da su za razliku od kamata na kredite, mnogo brže padale kamate na štednju koje su sada od 0,8 do jedan odsto na devize, a oko tri odsto na štednju u dinarima, istakavši da je to trend i u drugim zemljama zbog ekonomske krize, jer je novac sada nekonkurentna roba.
Guvernerka je ocenila da će u ovoj godini te kamate biti još niže nego u prošloj.
Ona je napomenula da se u Švajcarskoj klijentima čak naplaćuje držanje novca u bankama.
Odgovarajući na pitanja opozicionih poslanika da li se razmišlja o uvođenju fiksnog kursa dinara, Tabaković je rekla da je plivajući, a ne fiksni kurs najbolji način da se odgovori na šokove sa kojima se suočava srpska privreda.
Ona je dodala da se sa tim slažu ugledni ekonomisti i ekonomski stručnjaci.
Predstavljajući izveštaje o radu NBS-a u 2014. godini, Tabaković je navela da je centralna banka, i pored promena na međunarodnom tržištu, uspela da obezbedi nisku i stabilnu inflaciju i da očuva stabilnost kursa dinara. Inflacija je iznosila dva odsto u poslednje dve godine, izbegnut je ulazak u deflaciju, referentna kamatna stopa je bila na osam odsto, a mere fiskalne konsolidacije otvorile su prostor za relaksaciju monetarne politike, navela je Tabaković.
Skupštinski odbor za finansije usvojio je svih 11 izveštaja, programa i planova NBS-a za 2014. i 2015. godinu, koji su bili na dnevnom redu sednice, a među kojima su Program monetarne politike i Finansijski plan NBS-a za 2015. godinu, Godišnji izveštaj o poslovanju i rezultatima rada NBS-a u 2014. godini, Godišnji izveštaj o monetarnoj politici u 2014. godini…
NBS je u prošloj godini intervenisala na tržištu kupovinom 260 miliona i prodajom 1,8 milijardi evra, finansijski sektor je stabilan i visoko likvidan, a bankarski sektor beleži pozitivan rezultat, navela je guvernerka.
Ona je podsetila da je dobit NBS u 2014. godini iznosila 80,8 milijardi dinara nakon oporezivanja, a najveći prihod se beleži od kursnih razlika.
Međutim, pošto se, kako je rekla, rezultat operativnog poslovanja dobija isključivanjem pozitivnih kursnih razlika, gubitak NBS-a u 2014. godini bio je 2,45 milijardi dinara, što je bolje od rezultata iz 2013. godine, kada je gubitak bio više od 17 milijardi dinara, kazala je Tabaković.
sram da vas bude sto dadoste te subvencije za zaposljavanje zar nije bilo normalnije te novce da ste dali ljudima da sa tim namenjenim evrima pocnu neki privatni posao taj deo srbije je stvoren za povrtarsku prozvodnjun imali bi vece zarade i bili bi ljudi ovako su robovi u svojoj zemlji ko jos daje tolike pare za otvaranje stranh firmi samo ljudi bez mozga bruko od drzave ne smete da im se usprotivite ni za sta pa makar zarazili pola juzne srbije dal b i to mogli na zapadu ne verujem mislim trenutno bi ih zatvorili i jos kaznili