Inflacija u Srbiji i dalje će usporavati u preostalom delu 2023. i tokom 2024. godine, delimično i zbog strožih uslova finansiranja, saopštila je Evropska komisija u svojoj „Jesenjoj ekonomskoj projekciji“. Institucije EU smatraju da će prosečni rast potrošačkih cena u ovoj godini u Srbiji biti 12,7 odsto, naredne u proseku od 5,5 odsto, a da će se tek 2025. godine dostići takozvani „ciljani opseg“, odnosno biti 3,6 procenata.
S druge strane, Narodna banka Srbije juče je ponovila svoja očekivanja da će se inflacija već sredinom sledeće godine vratiti u ciljani koridor od najviše 4,5 odsto.
Nakon što je dostigla vrhunac od 16,2 odsto godišnje u martu, inflacija se postepeno smanjivala na 10,2 odsto godišnje u septembru, posebno zahvaljujući smanjenom pritisku cena hrane, podseća Forbes Srbija.
U izveštaju Evropske komisije se ocenjuje da će ekonomski rast u Srbiji ostati usporen tokom 2023. godine, a zatim da će se ubrzati tokom 2024. i 2025. godine, jer će niža inflacija podstaći privatnu potrošnju.
Zahvaljujući visokom nominalnom rastu bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije i smanjenju kapitalnih transfera državnim energetskim preduzećima, očekuje se da će se deficit nastaviti da se postepeno smanjuje tokom 2024. i 2025. godine.
Sa strane proizvodnje, očekuje se pozitivan doprinos svih sektora godišnjem rastu, sa značajnim doprinosima poljoprivrede i građevinarstva, zbog niske baze izazvane sušom i sporom građevinskom aktivnošću u 2022. godini.
EK prognozira da će ekonomski rast ubrzati na 3,1 odsto u 2024. i 3,7 odsto u 2025. godini, pretežno zahvaljujući rastu privatne potrošnje, uz podršku niže inflacije i povećanja investicija.
Nakon značajnog pozitivnog efekta u 2023. godini, očekuje se da će doprinos neto izvoza rastu uglavnom biti neutralan u 2024. i 2025. godini, podržan povećanim izvoznim performansama do kojih je došlo realizacijom stranih direktnih investicija u sektorima čijim se proizvodima trguje.
Prognozira se da će se ekonomska ekspanzija, međutim, samo postepeno približavati svojoj pretpandemijskoj stopi od nešto više od četiri odsto.
Stanje u ostalim balkanskim zemljama
Nakon brzog rasta privrede Crne Gore nastavljenog ove godine usled snažne privatne potrošnje i dobre turističke sezone, Evropska komisija prognozira pad sa 4,9 odsto na 2,7 odsto u 2024. i na 2,3 odsto u 2025. godini, prenela je Radio-televizija Crne Gore (RTCG).
Kako se navodi na to će uticati visoka inflacija, stroži uslovi finansiranja i unutrašnja politička fragmentiranost.
Prognoziran privredni rast Albanije za 2023. je 3,5 odsto, koji će usporiti 2024. na 3,1 odsto zbog manje privatne potrošnje, poskupljenja hrane i smanjenja investicija. Stabilizacija cena i finansijskih uslova će uticati na ponovno povećanje privatne potrošnje i investicije i rast izvoza, što će ubrzati ekonomski rast na 3,7 odsto u 2025, dodaje se u prognozi.
Evropska komisija za Bosnu i Hercegovinu prognozira umereno ubrzanje rasta BDP, zahvaljujući snažnijoj privatnoj potrošnji, daljem padu inflacije i jačanju spoljne tražnje. Međutim, izostaće strukturne reforme i investicije zbog očekivanih političkih zastoja. Privredni rast BiH će ove godine prema prognozi EK biti 1,5 odsto, naredne godine dva odsto a 2025. godine 2,3 odsto.
U Severnoj Makedoniji se posle usporavanja privrednog rasta u 2023. očekuje umjereno ubrzanje, sa dva odsto na 2,7 odsto u 2024. i 2,8 odsto u 2025. Ključni pokretač očekivanog rasta biće domaća potražnja i veliki držani infrastrukturni projekti.