NBS podigla referentnu kamatnu stopu na dva odsto

Narodna banka Srbije (NBS) povećala je referentnu kamatnu stopu za 50 baznih poena, na ukupno dva odsto. Istovremeno je odlučeno da se povećaju i stope na depozitne i kreditne olakšice za po 50 baznih poena, na nivo od jedan, odnosno tri posto. Ističe se i da je prodaja deviza na domaćem tržištu održala relativnu stabilnost kursa dinara prema evru. 

„Donoseći takvu odluku, Izvršni odbor (NBS) je imao u vidu da su inflatorni pritisci na svetskom i domaćem tržištu i dalje jači i postojaniji nego što se prethodno očekivalo i da to zahteva dodatno pooštravanje monetarnih uslova kako bi se ograničili sekundarni efekti na inflaciona očekivanja i dalji rast inflacije“, objašnjava se u saopštenju NBS.

O kreditnim i depozitnim olakšicama pričitajte više na sledećem LINKU.

Kako se dodaje, Izvršni odbor NBS je drugi put uzastopno povećao referentnu kamatnu stopu i nastavio sa povećanjem restriktivnosti monetarne politike koje je započeto u oktobru postepenim povećanjem prosečne ponderisane stope na aukcijama repo prodaje hartija od vrednosti, koja je od oktobra do danas povećana za ukupno 110 baznih poena.

Kako se ističe, intervencije prodajom deviza na domaćem deviznom tržištu imale su dvostruki uticaj, jer su pored održanja relativne stabilnosti kursa dinara prema evru, povlačenjem značajnog iznosa dinarske likvidnosti pooštreni monetarni uslovi.

„Izvršni odbor konstatuje da dešavanja na međunarodnom tržištu prethodnih meseci karakteriše jačanje geopolitičkih tenzija i izbijanje konflikta u Ukrajini, što je uticalo na produbljivanje energetske krize, rast cena primarnih poljoprivrednih proizvoda i industrijskih sirovina, kao i na produžavanje otežanog funkcionisanja međunarodnih lanaca snabdevanja“, dodaju u NBS.

Inflacija u Srbiji, kako kažu, kao i u većini drugih zemalja, nastavila je da se kreće uzlaznom putanjom i u martu je iznosila 9,1 odsto međugodišnje, vođena i dalje u najvećoj meri rastom cena hrane i energije.

„Bazna inflacija (po isključenju cena hrane, energije, alkohola i cigareta), na koju mere monetarne politike najviše utiču, bila je gotovo dvostruko niža od ukupne inflacije – 4,8 odsto u martu, čemu je doprinela očuvana relativna stabilnost deviznog kursa i u izuzetno neizvesnim globalnim uslovima“, navode.

Prema najnovijim projekcijama, NBS i dalje očekuje da će inflacija u drugoj polovini ove godine imati opadajuću putanju.

„U granice cilja najverovatnije će se vratiti u drugoj polovini naredne godine, a zatim nastaviti da usporava do kraja perioda projekcije. Izvršni odbor procenjuje da će rast svetskih cena primarnih proizvoda, energenata, kao i viša uvozna inflacija, još neko vreme vršiti inflatorne pritiske, ali se u horizontu projekcije očekuje njihovo postepeno slabljenje“, dodaje se u saopštenju.

Kako se ocenjuje, nova poljoprivredna sezona trebalo bi da rezultira smanjenjem visokih cena voća i povrća sa sadašnjih visokih nivoa.

Iz NBS navode da je, s obzirom na geopolitička kretanja i eskalaciju konflikta u Ukrajini, znatno povećana i neizvesnost u pogledu izgleda globalnog privrednog rasta.

U saopštenju se podseća da su Federalne rezerve Sjhedinjenih Država, nedavno nastavile sa povećanjem referentne kamatne stope, na raspon 0,75–1,0 posto, kao i da je Evropska centralna banka u martu, zbog jače inflacije, odlučila da dodatno smanji obim kvantitativnog popuštanja tokom drugog tromesečja.

„Zaoštravanje monetarnih uslova pomenutih vodećih centralnih banaka i povećana neizvesnost na globalnom nivou mogli bi negativno uticati na tokove kapitala prema zemljama u usponu, uključujući i Srbiju“, podsećaju u NBS.

I pored negativnih efekata konflikta u Ukrajini na kretanja na međunarodnom robnom i finansijskom tržištu, većina pokazatelja ekonomske aktivnosti na domaćem tržištu u prvom tromesečju nastavila je da beleži dinamičan rast, navodi se u saopštenju.

„Prema proceni Republičkog zavoda za statistiku, rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u prvom tromesečju iznosio je 4,3 odsto međugodišnje. I pored visokog stepena neizvesnosti, očekujemo nastavak rasta naše privrede i u narednom periodu, pri čemu je moguće da rast BDP-a ove godine bude blago niži od naših prethodnih projekcija“, naglašavaju iz NBS.

Kako se dodaje, NBS će, u zavisnosti od geopolitičkih dešavanja i kretanja ključnih faktora inflacije i iz domaćeg i iz međunarodnog okruženja, procenjivati da li ima potrebe za dodatnim zaoštravanjem monetarnih uslova.