Usporavanje privrede uticalo je i na tržište rada i to troz kretanje realnih zarada, a ne kroz otpuštanje zaposlenih, ocenio je profesor na Ekonomskom fakultetu i urednik Kvartalnog monitora Saša Ranđelović.
Istakao je da je prema anketi o radnoj snazi, u prvom kvartalu ove godine, stopa zaposlenosti (međugodišnje posmatrano), porasla za 1,1 procentni poen, dok je stopa nezaposlensoti opala za 0,8 odsto na 10,1 odsto.
„Stopa zaposlenosti je izašla na 49,6 odsto. Broj registrovanih zaposlnih raste i to u privatnom sektoru, a posebno u sektoru usluga. Kumulativno posmatrano od 2016. do 2023. godine, u javnom sektoru je broj zaposlenih smanjen za 12.000 dok je u privatnom sektoru broj zaposlenih povećan za oko 420.000“, rekao je on.
Naglasio je i da je „hronični manjak radne snage“ u vezi sa lošom demografskom situacijom i emigracionim trendovima, ali i da je faktor koji utiče na odluke poslodavaca da smanje poslovne aktivnosti i ne prilagođavaju zaposlenost, odnosno ne otpuštaju radnike pripremnim signalima.
Podsetio je da je u prvom kvartalu prosečna neto zarada iznosila 83.000 dinara, odnosno oko 709 evra, dok je medijalna zarada bila za jednu četvrtinu niža od toga.
„Posmatrano međugodišnje, nominalne zarade su u prvom kvartalu bile veće za 1,5 odsto, ali s obzirom da je inflacija bila iznad toga, realne zarade su opale za 0,5 odsto u prvom kvartalu u odnosu na prvi kvartal 2022. Neto zarade su bile veće 1,5 odsto u odnosu na isti period prošle godine dok su u javnom sektoru one bile manje za 4,4 odsto“, rekao je Ranđelović.
Jaz u zaradama između javnog i privatnog sektora se, prema rečima Ranđelovića, dodatno redukovao usled inflacije u martu od 16 odsto, iako su zarade bile povećane u januaru za 12 odsto.
Istakao je i da se posle dužeg vremena uočava pad realnih zarada i u informaciono-komunikacionom sektoru.
Koliko su stvarno porasle plate u poslednjih 10 godina