‘Ne može se mejlovima voditi proizvodnja Apatinske pivare’

„Ne može se mejlovima voditi proizvodnja! Sa čela „Apatinske pivare“ sam otišao kada sam došao u situaciju da moram da odgovaram na 150 mejlova”.

„Trebalo bi po čitav dan da se dopisujem, a ne znam šta se dešava u fabrici. Elektronska pošta služi da se izbegne odgovornost za nekakav problem. Dobar menadžer, osim što ume da upravlja, mora da zna da reši svaki problem u poslovanju. A, Pivara kojom sam rukovodio postala je broj jedan u Srbiji i imala čak 42 odsto tržišnog udela samo zahvaljujući kadrovima koje je sama proizvodila. Ljudi su bili zadovoljni i osećali lojalnost prema preduzeću. Današnjim rukovodiocima su, uglavnom, važni samo bonusi”. 

Ovim rečima započinje intervju, za „Novosti“, legendarni direktor „Apatinske pivare“ i jedan od najuspešnijih srpskih privrednika – Rade Svilar, koga su posle osam godina, pozvali, da se vrati na mesto najvećeg profesionalnog uspeha, ali se još koleba da li da prihvati savetničku funkciju jer, prema sopstvenom priznanju, nije zadovoljan onim što je zatekao. Inače, za svoj rad dobio je na desetine nagrada. 

„Danas kada pričaju o obrazovanju kroz privredu, meni deluje smešno, jer smo mi u prošlom veku napravili program za Poljoprivrednu školu u Somboru, odsek pivar. Svi učenici, koji su je završili dobili su posao kod nas. Čak i u najtežim ratnim godinama i sankcijama naši inženjeri su dobijali najkvalitetniju nemačku literaturu kako bi bili u toku sa kretanjima u pivarstvu. Slao sam ih na sajmove, uglavnom u Nemačku. Nisu smeli da idu u šoping, nego da donose znanje”, kaže Svilar.