Nekretnine u Srbiji ove godine poskupele od pet do 20 odsto

Cene nekretnina u Srbiji skočile su ove godine od pet do 20 odsto, zavisno od mikrolokacije, zbog opšteg poskupljenja, ocenio je danas potpredsednik stručnog saveta Klastera nekretnina Srbije Milić Đoković.

On je za Betu rekao da očekuje intezivniju kupoprodaju od septemba.

„U Srbiji su cene stanova skočile u odnosu na prošlogodišnji prosek, koji je inače bio visok u poređenju godinom ranije. Najviše su skočile cene u Vojvodini, a ‘šampion’ je Beograd po količini para uloženih u kupovinu i ceni kvadrata, jer se tu prodaju i najskuplji kvadrati u Srbiji“, rekao je Đoković.

Ocenio je da su cene nekretnina skočile zbog poskupljenja svega – evroinflacije, nabavke materijala, rasta plata, a da se neće smiriti. Naprotiv.

„Mi ne možemo da se pravimo ludi, evroinflacija postoji kod nas i svuda, 1.000 evra sada i prošle godine nije ista cifra, odnosno jeste ista cifra, ali ne vredi isto. Dnevnica majstora je prošle godine bila oko 60-70 evra, a ove godine je 80-90 evra“, kazao je Đoković.

Istakao je da od ovog meseca očekuje intezivniju kupoprodaju u Beogradu, zbog toga što dolaze studenti, a stanovi se kupuju kako bi im se izdavali.

Prema njegovim rečima, najviše su skočile cene stanova u Mirijevu i Jakovu u odnosu na prosečnu cenu. On je rekao da je potrebno gledati mikrolokaciju ne samo po opštinama, već i po naseljima.

„U Starom gradu prosečna cena stanova je između 4.000 i 5.000 evra i tu skoči cena za dva ili tri odsto, što je 100 ili 200 evra više po kvadratu, a u Mirijevu je kvadrat bio oko 1.800 evra, a sad je 2.500 evra i to je skok od 30 odsto“, objasnio je on.

Đoković je naveo da u Beogradu ne može da se kupi stan ispod cene od 2.000 evra po kvadratu, pa do 10.000 evra.

Istakao je da ne postoji značajna razlika u ceni između novogradnje i starogradnje – deset do 20 odsto.

Kada je reč o starogradnji, cena, kako je naveo, zavisi od toga koliko je zgrada stara, da li je stan očuvan i koliko je ulagano, ali je naglasio da postoje i novogradnja, koja je „krš“.

„Prosečna cena u novogradnji je oko 3.000 evra po kvadratu u Beogradu, dok je prosečna starogradnja od 2.300 do 2.400 evra“, rekao je Đoković.

On smatra da će se gradnja za specijalizovanu izložbu „Ekspo 2027“, koja se održava u Beogradu od 15. maja do 15. avgusta 2027. godine, odraziti na cenu nekretnina, a da trenutno nema uticaj.

Vlasnica agencije za nekretnine Katarina Lazarević ocenila je da cene u Beogradu ne miruju, da su previsoke, a posebno novogradnje, dok kod starogradnje još može da se „pregovara“, ali da i ona počinje da se „diže“, jer prati novogradnju.

Prema njenim rečima, prodaja je „usporila“, jer su visoke cene i ove godine je mnogo manji promet nego prošle godine.

„Sada kupoprodaja stagnira, zato što su cene vrlo visoke i ne mogu više da rastu jer za njih nema kupaca. Teško da će se normalizovati, sve dok investitori upumpavaju pare u novogradnju i formiraju cene kako oni smatraju da treba. Država ništa ne radi za mlade ljude, ne pravi nove jeftinije stanove, studentske domove, to ne postoji, kao ni za stare ljude“, rekla je Lazarević.

Na pitanje zašto tako brzo rastu cene stanova u Beogradu, Lazarević je navela da je veliki priliv ljudi u glavni grad, kao i da se grad širi, a to prema njenim rečima nije dobro, jer „Beograd nije Srbija“, kao i da svi koji dođu iz unutrašnjosti nalaze načine da kupe stan, a ne da zakupe, jer im se to više isplati.

Lazarević je istakla da su u starogradnji najskuplji mali stanovi (oko 35 kvadrata), jer ih ima malo u ponudi, a nalaze se u samom centru Beograda, pa kvadrat košta od 3.500 do 5.000 evra.

„Cene kvadrata u novogradnji za stanove od 100 i više kvadrata su od oko 5.000 do 7.000 evra, uglavnom sa obračunatim porezom na dodatu vrednost“, rekla je ona.

Na pitanje da li specijalizovana izložba „Ekspo 2027“ utiče na rast cena nekretnina, Lazarević je kazala da „ta priča nema veze sa tržištem nekretnina“.

„To što se približava Ekspo, to nema nikakve veze sa tržištem nekretnina, već su za investitore koji zidaju, poskupeli nadoknade, komunalije, građevinski materijal, porasle zarade radnika…“, kazala je ona.