Neplaćena alimentacija: Kako Fond preuzima isplate i naplatu

Do nedavno je država godinama nemo posmatrala “kreativno” izbegavanje roditeljskih obaveza, ali je novi zakonski mehanizam drastično promenio pravila igre. Osnivanjem Alimentacionog fonda napravljen je aktivan finansijski štit, čiji je cilj da preseče lance ekonomskog nasilja. Kako je za Novu ekonomiju objasnila Jovana Ružičić iz Centra za mame, uvođenjem javnih izvršitelja u proces naplate, država je po prvi put preuzela ulogu poverioca, transformišući privatni dug u sistemsko potraživanje, koje direktno utiče na imovinu i finansijski rejting dužnika.

„Do osnivanja fonda, zakoni su na papiru bili odlični, ali je naplata u praksi bila nemoguća misija. Bivši partneri su znali da budu izuzetno kreativni: prijavljivali su se na minimalna primanja, postajali formalno nezaposleni ili su prepisivali kompletnu imovinu, firme i stanove na roditelje i kumove. Roditelj koji ima starateljstvo bi na kraju sudskog procesa ostao bez ikakvog izlaza, dok drugu stranu niko nije pitao od čega će dete kupiti hranu ili knjige. Danas, sa uključivanjem javnih izvršitelja, taj manevarski prostor se drastično sužava. Ako jedan roditelj mora da nađe način da prehrani dete, ovim mehanizmom država osigurava da onaj drugi više ne može da bira da li će u tome učestvovati.”

Ovaj razgovor otkriva ključne detalje o tome kako država planira da učini Alimentacioni fond samoodrživim i zašto dugovi za izdržavanje deteta postaju trajna finansijska senka koja prati dužnika, bez mogućnosti zastarevanja. Kompletnu analizu i intervju sa Jovanom Ružičić iz Centra za mame pogledajte u novoj epizodi: