Neplaćenu struju državna preduzeća pretvorila u kapital koje se – istopio

Odredba „prinudni akcionari“ mogla bi da stoji kao odrednica uz neka najveća državna preduzeća u Srbiji, poput EPS-a ili Srbijagasa. Oni to postaju pre svega zbog nemogućnosti državnih firmi da izmiruju svoje obaveze za isporučenu struju ili gas, koji su na kraju postali obezvređeni kapital.

Značajni snabdevači energentima svoja potraživanja, godinama unazad pretvaraju u vlasnički udeo kod svojih dužnika. Suvlasništva im, međutim, najčešće ne donose novac, a vrednost koju su na početku imala se istopila, piše Forbes Srbija.

Dužnici, po pravilu, nisu dugovali samo njima. I oni retki koji su lane upisali dobitak, baštine dugogodišnje gubitke. Profit tako, po sili zakona, ide pre svega na njihovo pokrivanje.

PRIMER EPS-A

Prema javno dostupnim podacima, reklo bi se da je prinudno investiranje najviše razgranala Elektrodistribucija Srbije. Suvlasnik je u osam akcionarskih i privrednih društava, .

Elektrodistribucija Srbije, kako se navodi u napomenama uz finansijski izveštaj za prošlu godinu, nominalno najveće učešće ima u Holding industriji kablova Jagodina. Ono je na kraju prošle godine nominalno iznosilo 1,01 milijardi dinara, a u stvarnosti – ništa.

„Stečeno je konverzijom potraživanja za električnu energiju u kapital u toku 2022. godine“, stoji u dokumentu.

Kako se dodaje, učešće je evidentirano po osnovu Odluke Skupštine Društva od 13. februara 2018. godine, a po dobijanju obaveštenja Holding kablovi AD Jagodina o upisu i registraciji konvertovanog kapitala i upisu novih akcija 14.04.2022. godine. Sa stanjem na dan 31. decembar 2022. učešće u kapitalu Holding kablovi AD Jagodina je u celini obezvređeno.

Snadbevač strujom je digao ruke i ne očekuje mnogo od udela ni u mnogim drugim firmama. Kako se vidi iz napomena, nominalna vrednost njihovog učešća u kapitalu više kompanija je 3,34 milijarde dinara. Obezvređeno je, međutim, više od tri milijarde dinara. Sada računaju na oko 303 miliona dinara vrednosti.

U vezi sa učešćem u Trajalu, ono danas više vredi nego u momentu konverzije. Pregled vlasništva u Centralnom registru hartija od vrednosti pokazuje da je Elektrodistribucija Srbije stekla 121.160 akcija ukupne vrednosti 121,1 milion dinara. Državna distribucija je osmi akcionar ove kompanije. U finansijskom izveštaju, međutim, učešće u Trajalu vrednuju više.

Udeo u kapitalu Jumka, vreme je obezvredilo. Kada su dugove konvertovali u kapital, stekli su pravo na 544.647 akcija vredne 544,6 miliona dinara i upisali se na sedmu poziciju liste akcionara.

„Društvo u okviru učešća u kapitalu drugih pravnih lica evidentira i učešće u kapitalu društva Jumko u iznosu od 544,6 miliona dinara stečeno konverzijom potraživanja u kapital, koje je u potpunosti obezvređeno”, napominje se u izveštaju.

ED Srbija je vlasnik i 6,35 odsto Rudnika Kovin. Reč je o 86.376 akcija nominalne vrednosti 86,37 miliona dinara. Iako je ovaj rudnik prošlu godinu završio sa profitom od 6,5 miliona evra, akcionari, izuzev budžeta Srbije, ostali su praznih ruku. Odluka akcionara je, shodno zakonu, da se dobit iskoristi za pokrivanje starih dugova.

I vlasnička struktura Prve iskre namenska otkriva državno preduzeće – Elektrodistribucija Srbija je sa učešćem od pet odsto peti akcionar. Poseduju 46.144 akcije, ukupne vrednosti 85,3 miliona dinara. ED Srbija ima udele i u Zvezda filmu – 1,7 odsto, FAP Korporaciji – 1,5 odsto i Betratransu – 0,18 odsto.

RAČUNOVODSTVENA FIKCIJA

Ekonomisti ne vide mnogo poslovne logike u zameni potraživanja u vlasništvo.

„To su računovodstvene fikcije. Reč je uglavnom o preduzećima koja su bila u restrukturiranju, što je lepa reč za stanje na korak od stečaja. Bila su u paradržavnom vlasništvu. Nisu iz društvene imovine ili su bila privatizovana, ali neuspešno, pa su ponovo podržavljena. Nisu prihodovala dovoljno da bi mogla da plate račune“, kaže za Mihailo Gajić, programski diretkor istraživačke jedinice LIBEK.

Kako napominje Gajić, njihovo poslovanje nije bilo održivo. Upravo zato su se i našli u situaciji da neko duguje za struju, neko za poreze, treći za gas…

„Jedan izveštaj Fiskalnog saveta je pokazao da u slučaju Industrije kablova iz Jagodine, samo trećina radnika radi u proizvodnji, a trećina u administraciji“, dodaje Gajić.

Prema njegovim rečima, slično je i sa Metanolsko-sirćetnim kompleksom.

„Oni ne mogu rentabilno da posluju sa visokim cenama gasa i Srbijagas je ugasio proizvodnju. To sa konverzijom potraživanja je samo prebacivanje sa jedne na drugu stranu. Ništa se bitno ne menja, jer su te firme bile u kliničkoj smrti“, dodaje Gajić.

U toj situaciji država je mogla direktno da ih subvencioniše ili da sličan efekat postigne konverzijom njihovih dugova.

„Ne postoji mnogo opcija“, ističe Gajić. „Država može da namiri direktno ta dugovanja ili kroz ovu dogovornu ekonomiju da reši problem, a da poverioci dobiju neku kompenzaciju. To nije samo recept Srbije, to se radilo i u nekim drugim ekonomijama. To su preduzeća koja ne mogu da plaćaju tekuće i preuzete obaveze. Deo naše privrede ne stoji toliko dobro. To je deo koji je vezan za državu. Pitanje je šta bi bilo da se privatizuju, ali za deo njih ne postoji interesovanje. To je slučaj sa MSK i Industrijom kablova“.

PRIMER SRBIJAGASA

Praksa zamene robe za kapital, Srbijagas je u jednom momentu pretvorila u većinskog vlasnika niza firmi. Snadbevač gasa imao je značajne uloge u Azotari, Agroživu, Srpskoj fabrici stakla, a i dalje su većinski vlasnici MSK i Toze Markovića. U Metanolsko-sirćetnom kompleksu drže 88,23 odsto kapitala, a u Tozi Markoviću – 80,43 odsto.

Što se tiče Azotare, ona je novog vlasnika našla prodajom iz stečaja, baš kao i Srpska fabrika stakla, dok se Agroživ krcka na delove.

„Na povećanje prihoda od kamata iz poslovanja sa zavisnim pravnim licima u najvećoj meri su uticali prihodi od kamata za prirodni gas obračunati zavisnim pravnim licima MSK i Toza Marković“, stoji u finansijskom izveštaju Srbijagasa.

Pritom su prihodi od kamata dostigli 538 miliona dinara. I MSK i Toza Marković su prošlu godinu završili sa gubitkom. Prvi u iznosu od 23,4 miliona evra, a drugi – 6,4 miliona evra. Da im „majčinski“ zagrljaj Srbijagasa nije značajno promenio poslovni rezultat govori i poslednji spisak najvećih dužnika koji je Srbijagas objavio u oktobru prošle godine.

Kako su tada preneli mediji, akcionarsko društvo MSK zaključno sa 28. septembrom je dugovalo 1,66 milijardi dinara, a Toza Marković iz Kikinde 399 miliona dinara.