Nevena Prokić (Ža-jo komerc): Tekstilci neće izdržati poskupljenje struje

Poslednji u nizu problema sa kojima se suočava domaća tekstilna industrija, koja je „na ivici opstanka“, jeste poskupljenje struje, koje se sve glasnije najavljuje na leto. „Da li možemo nastaviti dalje? Naše mišljenje je da tekstilna industrija neće izdržati i ovaj udar“, ocenjuje Nevena Prokić, menadžerka prodaje u firmi Ža-jo komerc iz Kruševca, koja se bavi proizvodnjom čarapa.

Tekstilna industrija se godinama suočavala sa raznim problemima.

„Ipak, uspevali smo da držimo korak, obilazili razne sajmove, nalazili jeftinije delove za mašine i materijale, ali sav naš trud nije dovodio do napretka već je samo značio opstanak“, kaže Nevena.

„Za 30 godina postojanja, kad smo imali u proizvodnji 15 radnika, sveli smo našu proizvodnju na minimalan broj zaposlenih, sada radimo sa četiri radnika. Najveći, poslednji udar dešava se sada sa povećanjem struje„, ukazuje ona.

Foto: Privatna arhiva

„Korak do sna“

Firma Ža-jo komerc iz Kruševca osnovana je 1992. godine. 

„Počeli smo sa proizvodnjom zajedno sa nekoliko prijatelja. Kupili smo 100 mašina uz obećanje vlasnika da će njegovi radnici da instaliraju i puste mašine u rad i da će nastaviti sa radom. Uspeli su da pokrenu samo dve mašine i kasnije su se povukli, ostali smo sami u poslu. Kupili smo još tri mašine i krenuli da radimo za tada velike domaće firme: Robne kuće Beograd, konfekciju Zvezda. Vrlo brzo smo se susreli sa problemom fantomskih firmi koje su povlačile velike količine čarapa, ali nikada nisu platile robu“, navodi Nevena.

Foto: Privatna arhiva

Od 2000. godine mnoge robne kuće su se ugasile, i ova mala firma je ostala bez mnogo kupaca na domaćem tržištu. 

„Dolazak velikih marketa je uticao da se mnoge male trgovine (naši kupci) ugase, a mi kao proizvođači smo bili uslovljavani plaćanjem procenta za ulazak i diktirana nam je prodajna cena. Kasnije, 2015. godine javio nam se proizvođač iz Slovenije sa željom da celokupnu proizvodnju preseli kod nas a da on ostane glavni distributer. Tada se probijamo na tržiste Slovenije, Bosne i Hercegovine, Italije i Francuske“, kaže ona.

Najveći problem nastao je sa početkom pandemije pre dve godine.

„U to vreme je bila zabranjena prodaja tekstilnih proizvoda u marketima u inostranstvu. Zbog toga smo promenili proizvodnu politiku i pored standardne linije proizvodnje, počeli smo da radimo specifične čarape sa logom firme, kao i po dezenu kupca za promociju nekih proizvoda, štucne i čarape za sportske klubove“, kaže Nevena. 

Prema njenoj oceni, kupci vole domaću robu, ali se većina opredeljuje za cenu. 

„Sa legalnim radom naš proizvod ne može biti konkurentan. Pravih proizvođača čarapa je sve manje, jer su prešli isključivo na trgovinu. Isplativije je uvesti čarape iz Kine i Turske i staviti samo etiketu da je proizvedno u Srbiji. Mi nemamo ogromne subvencije i podršku države pa se suočavamo i sa problemom radne snage. U društvu je stvorena slika da je sigurnije i bolje raditi u stranoj kompaniji“, ocenjuje menadžerka prodaje Ža-jo komerc iz Kruševca.