Nezaposlenost više nije problem u Srbiji – već manjak radne snage

Tržište rada u Srbiji suočava se sa starenjem stanovništva, negativnim prirodnim priraštajem, sistemom obrazovanja koji nije prilagođen potrebama privrede, što posledično dovodi i do rasta zaposlenosti i zarada, navodi se u analizi objavljenoj u poslednjem broju Makroekonomskih analiza i trendova (MAT).

Prema zvaničnoj statistici, registrovani broj zaposlenih, na osnovu evidencije Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja, porastao je za gotovo pola miliona (468.000) tokom prethodnih deset godina (2014-2024), prvenstveno u prerađivačkoj industriji“, „Trgovini na veliko i malo“, sektorima „Informisanje i komunikacije i „Stručne, naučne i tehničke delatnosti“.

Prosečne zarade (RZS) su u periodu 2013-2023. realno porasle za 32 odsto, najviše upravo u delatnostima gde je došlo do najvećeg rasta zaposlenosti.

Broj nezaposlenih lica je u 2023. godini, prema Anketi o radnoj snazi, pao na rekordno niskih 296.000, pri čemu je stopa nezaposlenosti iznosila 9,4 odsto, dok je stopa učešća radne snage (zaposleni plus nezaposlenosti) u ukupnoj populaciji starosti 15 i više godina dostigla rekordno visokih 55,4 odsto.

Međutim , kako se navodi u analizi, sa jedne strane postoji relativno značajan broj nezaposlenih, dok sa druge postoji veliki broj poslodavaca koji se suočava sa nedostatko, kvalifikovane radne snage.

Prema procenama broja stanovnika (RZS), u Srbiji je krajem 2023. godine živelo 613.000, odnosno 8,5 odsto ljudi manje nego krajem 2011. godine. Pri tome, populacija starosti 0-24 godine smanjena je za 270.000, dok je populacija starosti više od 65 godina povećana za 228.000.

Na gubitak stanovništva između dva popisa najveći uticaj imao je, kako se navodi, negativan prirodni priraštaj. Po tom osnovu broj stanovnika u periodu 2011-2023. smanjen je za 504.000, dok se gubitak prestalih 109.000 stanovnika može pripisati negativnom migracionom saldu.

„Dakle, ako imamo u vidu da je zaposlenost tokom poslednjih deset godina uvećana za gotovo pola miliona, dok je gotovo istovremeno (izmedju dva popisa) Srbija izgubila više od 600.000 stanovnika, najviše po osnovu negativnog prirodnog priraštaja ali delimično i po osnovu negativnog migracionog salda, nameće se zaključak da je ponuda radne snage prilično iscrpljena u smislu kvantiteta“, navodi se u analizi.

Do kraja godine Informacioni sistem o tržištu rada

U analizi MAT-a, pod nazivom „Od visoke nezaposlenosti do nedostatka radne snage“, navodi  se da će do kraja godine Republički zavod za statistiku uz pomoć EU početi sa razvojem Informacionog sistema o tržištu rada (Labour Market Intelligence System – LMIS).

Taj sistem će omogućiti bolje sagledavanje ponude i tražnje na tržištu rada.

Pored raspoloživih administrativnih i statističkih informacija i podataka o tržištu rada, LMIS će sadržati informacije o upražnjenim radnim mestima, veštinama koje su potrebne poslodavcima i veštinama kojima raspolaže radna snaga i  migracijama.

„Efikasno rešavanje ovog problema zahteva koherentne i koordinisane strategije koje uključuju reforme u obrazovnom sistemu, politike prilagođavanja na demografske promene, unapređenje metodologija za sagledavanje stanja na tržištu rada i promišljene migracione politike kako bi se popunile praznine na tržištu rada. Samo kroz sveobuhvatan i integrisan pristup moguće je smanjiti nesklad između ponude i potražnje za radnom snagom i osigurati održivi ekonomski rast“, navodi se u analizi.

Gde nam odlaze radnici tokom leta?

Prema pisanju portala Danas, sezonski radnici u velikom broju iz Srbije odlaze na primorje u susedne zemlje ili u Zapadnu Evropu na rad. Ti poslovi uglavnom nisu laki i često su fizički zahtevni, ali mesečna plata može da ide i do 4.000 evra.

Najčešće radnici odlaze u Nemačku ali i Crnu Goru i Hrvatsku.

Jelena Jevtović iz Unije poslodavaca Srbije rekla je za Danas da je nemoguće tačno utvrditi broj naših ljudi koji idu na sezonski rad u inostranstvo, a da najviše radnika ove godine ide u Hrvatsku na rad.

„Hrvati su izdali preko 100.000 radnih dozvola, od čega 60 odsto za ljude iz regiona. To je oko 60.000 ljudi, a Srba tu ima sigurno bar 10.000“, rekla je ona i dodala da dosta ljudi ide da radi u tu zemlju i „na crno“ zbog čega je teško utvrditi njihov pravi broj.

Napomenula je da se radi pre svega o sektoru ugostiteljstva i da se plate u tom sektoru u Hrvatskoj kreću i do 4.000 evra, a da između 1.700 i 2.000 evra mogu zaraditi konobari.

„Ali to zavisi od toga koje veštine konobar ima i da li poznaje neki jezik, recimo nemački, jer njihovih turista ima dosta tamo. Dakle, sve dodatne veštine i znanja se dodatno plaćaju, dok je u Crnoj Gori to sigurno za 500 ili 600 evra manje“, rekla je ona za Danas.

Svakog 1. maja repriza: Kršenje radničkih prava, socijalni dijalog zamro