Panel o Rio Tintu u organizaciji Nove ekonomije

Redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) u Odeljenju hemijskih i bioloških nauka Vladimir Stevanović rekao je da bi realizaciju Projekta Jadar trebalo odložiti ili od njega odustati.

„Ne može ono što je ispod zemlje da bude vrenije od onog što je iznad nje. Poljoprivreda i stanovništvo je važnije od toga“, ocenio je Stevanović.

On kaže da je dobro što u društvu ima dijaloga, ali da su oni „retki ili zakasneli“. Dodao je da su istraživanja litijuma u dolini Jadra počela mnogo ranije, a ne pre četiri godine.

Stefanović smatra da taj projekat nije bio dovoljno transparentan, nit se znalo kakav je njihov obim, kao i da li će biti uticaja na životnu sredinu. Prema njegovim skup SANU pokazao koliko je u tom projektu bilo otvorenih pitanja.

Kritički se oslanjamo na projekat, kolika je veličina deponije, njegova jalovišta će ostati trajno. Problem je voda, ne prečišćavanje, već kako ćemo se nositi sa atmosferskim vodama, znamo šta je bilo 2014. godine. Da li će ta jalovišta da popuste pod pritiskom vode, kao što je bilo sa jalovištem u Stolicama, kaže Stevanović.

On je dodao da bi izgradnjom rudnika bilo ugroženo vodosnabdevanje Mačve, kao i da je naš odnos prema život sredini „katastrofalan“.

„Živimo zlatno doba u sveprisutnoj nebrizi za životnu sredinu. Nemamo sređenu životnu sredinu, da smo vodili računa, onda bi i Rio Tinto vodio računa o tome“, dodaje Stevanović.

On kaže da ne bi trebalo da postanemo kolonija različitim uticajima, jer se prirodni resursi koriste onako kako ne bi trebalo.

Država treba da bude sređena po raznim osnovama, treba nam nagli zaokret u raznim oblastima. Sredi zemlju, učini je lepom, ovako ako je sve na prodaju, onda čemu da se nadamo, ocenjuje član SANU.

Mora se gledati u budućnost, sad su aktuelne litijumske baterije, šta će biti za 30 godina, ako se vozila budu vozila na vodonik.

Ne treba nam rudnik litijuma, a sa prihvatljivim narušavanjem životne sredine slažem se u slučajevima kada za to postoji jasan javni interes, kaže Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta.

On je rekao da prihvata termoelektrane koje rade na lignit, jer tu postoji jasno definisan javni interes, ali podseća da ne može da prihvati mini-hidroelektrane derivacionoog tipa koje narušavaju životnu sredinu, a proizvode malu količinu energije.

Dodaje i da je protiv rudnika litijuma, jer je Srbija ratifikolvala konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama, biodiverzitetu i degradaciji zemljišta.

Obavezali se da ne povećavamo učešće degradiranih površina, naglašava Ristić.

Sa druge strane dodaje da će planiranim rudnikom i postrojenjem bilo uništeno 533 hektara zemljiša, od čega je oko 240 hektara šume na slivu potoka Štavice. To zemljište je prema njegovim rečima već kontaminirano, jer je provaljena deponija nekadašnjeg rudnika.

On je ocenio da Srbija može da bude uspešna u poljoprivrednom inženjerstvu, kao i da sada izvozi te proizvode vredne preko 3,5 milijardi, dok Holandija ima izvoz vredan 80 milijardi, ali sa lošijim poljoprivrednim zemljištem.

Pored toga tu su šanse u softverskom inženjerstvu imamo, industriji nameštaja, gde se nalaze potencijali za intenzivan razvoj koji je u korelaciji sa svetskim trendovima.

Srbija ne treba da postane rudarska zemlja, rudarstvo mora da ima jasno definisan javni interes, zaključuje Ristić.

On je rekao ma veliko poverenje u državu, ali da mali stepen poverenja u ministarstvo rudarstva, koje se ponaša i protežira rudarstvo koje samo po sebi treba da bude cilj.

To se naziva esnafski autizam, oni olako dele dozvole za istraživanje litijuma u Srbiji. Niko ne treba da se čudi ako dođe do velike provale narodnog nezadovoljstva, dodaje Ristić.

On je naglasio da država treba da naručuje studije uticaja na životnu sredinu, a ne kompanije, poput Rio Tinta. Dodao je da kompanije za to nisu krive. Sa njim se u toj oceni složio i Petar Đukić sa Tehnološko-metalurškog fakulteta.

Projekat Jadar se mesecima pred javnošću, treba voditi dijalog na nauč zasnov činjenicama. Razmotriti i vodu i biodiverzitet, ministar se obratilo sa pismom sa pitanjima odbora SANU, dali odgovor, biće to za par dana, kaže Vesna Prodanović, direktorka kompanije Rio Sava Exploration.

Prema njenim rečima prva pomisao na rudarstvo su nesreće, ekologija i druge slične stvari. Ona je rekla kako se slaže da su ljudi licemerni, jer koriste energiju koja je dobijena devastacijom životne sredine.

Srbija je kako ocenjuje rudarska, industrijska i poljoprivredna zemlja, kao i da te privredne grane mogu da doprinose napretku zemlje.

Naglašava da će se moderan rudarsko industrijski kompleks u dolini Jadra nalaziti nalaziti na manje od 400 ha. Njime se ne bi ugrozila poljoprivreda, a deo zemljišta je kako je rekla kontaminiran drugim projektima.

Podsetila je da je jadarit nađen samo u ovom delu sveta, kao i da se u Evropi intenzivno traga za drugim nalazištima litijuma.

Studija uticaja budućeg rudnika na životnu sredinu, trenutno je kako dodaje u fazi pripreme. Rekla je da postoje uticaji projekta na okolinu ali da će rizici biti svedeni na najmanju meru. Dodala je da u Srbiji već postoji 50 postrojenja koja su opasnija od postrojenja koje je planirano u dolini Jadra.

Smatra da Jadar može da napravi pozitivan iskorak. Zaštita vode i vazduha, sve to je rešivo, naši inženjeri Đerdap, Tent i ostalo su radili.

Dematnovala je da je kompanija Rio Sava osnovana sa 500 evra. Ocenila je da je kopmanija trenutno stavljena u kontekst trenutnih političkih aktivnosti zbog predstojećih izbora i naglasila da u tome ne žele da učestvuj.

Rekla je da kompanija kupuje zemlju od građana, jer je na to obavezuje zakon. Prvo moraju da budu vlasnici zemlje, pa tek onda mogu da realizju projekat.

Profesor Tehnološko-metalurški fakulteta u Beogradu Petar Đukić kaže da je u pitanju i održivost projekta, odnosno šta je dobro uraditi za naše društvo na duži rok.

Kaže da treba razmotriti koji su ciljevi za bolji život budućih generacija. Naglasio je da se slaže sa predstavniom iz ministarstva i Vesnom Prodanović u tome kako nema ekonomskog privređivanja bez narušavanja životne sredine.

Međutim dodaje da nije tačnoi da su svi licemeri u zaštiti životne sredine, kao i da su mngi stručnjaci u Srbiji već decenijama ukazivali na ekološke probleme.

Rekao je i da treba imati na umu da se zapravo ne zna ništa o tome šta će biti za 15 do 20 godina, čak i u poljoprivredi, proizvodnji maline, kao i da li će neko područje moći da neguje održivi turizam.

Možemo da analiziramo očekivanja, očekujemo da nešto bude skupo, da rudna renta bude velika, kao i kako da prebrodimo postrudarsku tranzicionu krizu, jer je Srbija, kao i mnoge zemlje u svetu puna napuštenih rudnika, sa izbušenim devastiranim sredinama.

Sa takvim rudarstvom konačno treba završiti, smatra Đukić.

On je rekao i da su u Srbiji pogažene institucije, kao i da su referendumi prolazili onako kako je želela vlast koja ih je organizovala.

Nameće se institucija opšte građanske neposlušnosti, mi smo duboko podeljeno društvo, dodaje Đukić.

Đukić je podsetio da je Lazarevac do 1991. godine dobilao rudnu rentu kako bi se kao područje oporavljao od rudarstva. Međutim, ti fondovi su propali jer je novac trošen za neke druge namene.

Bavili smo se Rio Tintom i njegovim tokovima novca od 2004. godine, kasnije su nas pozvali ljudi iz sela gde je rudnik planiran, koji su rekli da im rudnik ne treba i da žele da se bave poljoprivredom, kaže Miroslav Mijatović iz Podrinjskog anti korupcijskog tima (PAKT).

On naglašava da je ta kompanija ranije često kršila i Arhusku konvenciju i dodaje da su informacije o njenim investicijama često neprecizne.

Prvo kažu da će investirat i1,5 milijardi dolara, pa 1,8, zatim dve milijarde, da će u postojenje za prečišćavanje vode uložiti 20 miliona dolara, pa 40 miliona.

Mijatović je izjavio da je Rio Tinto u Srbiji prekršio član 7 Zakona o rudarstvu, član o planiranju i izgradnji, upravljanju otpadom, zakon o zaštiti prirode, zakon o putevima, zakon o poljoprivrednom zemljištu, šumama, državnom katastru.

Naglasio je da je PAKT podatke o tome uputio nadležnim sudovima. Kaže da komuniciraju sa Rio Tintom od 2019. godine, kao i d asu od kompanije od tada često dobijali vrlo šture informacije.

On je dematnovao direktorku Rio Save Exploration Vesnu Prodanović i rekao da nije tačno da je Loznica među gradovima sa najvećim odlivom stanovništva.

Rudnici litijuma u svetu su u napuštenim područjima, a Rio Tinto želi da napravi rudnik u plavnom području, napominje predstavnik PAKT-a.

Referendum će se desiti, ako narod kaže da neće rudnik, to će tako i biti, a moguća je isplata odštete Rio Tintu, jer je sticao istražna prava, kaže predstavnica ministarstva. Mijatović je od nje zatražio da pokaže dokument kojim je to propisano.