Vesti iz zemlje

26.08.2013. 10:00

Novosti

Autor: Nova Ekonomija

Niko ne živi u 800.000 objekata za stanovanje

Stanodavci od podstanara ubiraju kiriju za najmanje 163.000 stanova i kuća u Srbiji, što je manje od 10 odsto svih objekata za stanovanje.
Najveći broj nastanjenih stambenih jedinica, kojih je ukupno oko 2,4 miliona, u vlasništvu je porodica koje u njima žive.
Najviše stanova izdatih podstanarima je u Novom Sadu, gde pod kiriju ide čak 15 odsto svih prostora za stanovanje, dok je u Beogradu i okolini izdat svaki deseti stan. Istovremeno, niko ne živi u čak 800.000 objekata za stanovanje.
Ovakvo stanje stambene krvne slike pokazali su najnoviji rezultati popisa stanovništva o broju krovova u Srbiji, koje je objavio Republički zavod za statistiku. Podaci prikupljeni na prebrojavanju 2011. godine nisu ozbiljnije iznenadili upućene u stambenu problematiku Srbije. Jer već dugo je poznato da u Srbiji gotovo 300.000 ljudi živi pod tuđim krovom, ali i da su hiljade kuća u unutrašnjosti prazne. 
Stambeni karton države pokazao je da su stanovi u Srbiji u ogromnoj većini u privatnoj svojini. Otkup društvenih stanova za male pare devedesetih učinio je da tapije na svoje ime imaju vlasnici čak 98,3 odsto naseljenih stambenih jedinica. Nekadašnjih društvenih stanova koji nisu otkupljeni, već su njihovi nekadašnji korisnici postali zakupci, nešto je više od 41.000.
Najveći broj domaćinstava živi pod svojim krovom – takvih je 2,1 milion, što čini 87,5 odsto. U poređenju sa decenijom koja je za nama stanova sa urednim vlasničkim listom više je za oko 50.000. Oko statistike zapazilo je da je 137.000 apartmana naseljeno ljudima koji su se predstavili kao rođaci vlasnika nepokretnosti. 
„Najviše krovova pod kojima žive njihovi vlasnici je u unutrašnjosti, gde je taj procenat oko 90 odsto“, kažu u Republičkom zavodu za statistiku. 
S druge strane, u Vojvodini i Beogradu 86 odsto stanova naseljeno je njihovim vlasnicima. Najviše stanodavaca i kirajdžija je u Novom Sadu i Beogradu, a među prestoničkim opštinama prednjače Stari grad, Zvezdara i Savski venac, gde je 12 odsto stanova dato pod kiriju. Najmanje izdavanja nepokretnosti je u Vlasotincu, Žitorađi, Žabarima, Doljevcu i Merošini, gde tek svaki stoti stan ili kuća ima podstanare. 
U Udruženju podstanara „Velegrad“, koje okuplja ljude bez svog krova nad glavom, imaju svoje tumačenje statističkih brojki. Oni ističu da je broj građana Srbije koji su u podstanarskom odnosu mnogo veći nego što se to čita iz popisnih rezultata. 
„Srodstvo kao osnov stanovanja, koje je zabeleženo u 5,7 odsto ukupnog broja naseljenih stanova, samo je maska za čist podstanarski odnos. Najveći deo od njih 136.000 izjavilo je na popisu da žive kod familije, iako to nije tačno. Tako su učinili na nagovor stanodavaca, koji imaju strah od poreza, pa su stanare „pritisli“ da se tako izjasne“, kaže Mirko Mirković, zastupnik udruženja podstanara „Velegrad“. – 
Mirković napominje da se tačan broj zakupaca dobija tek zbrajanjem ovih brojki i da je on, prema podacima udruženja koje zastupa, nešto veći od 300.000. 
„Tačno je, međutim, da je oko 800.000 kuća i stanova prazno, što je poražavajući podatak. Većina tih objekata je u selima, ali hiljade stanova je prazno i u Beogradu i drugim gradovima. Ti stanovi su oglašeni za zakup, ali zbog skupe kirije uglavnom su nenastanjeni“, objašnjava Mirković. 
Popis i ostala istraživanja pokazala su da je bez žitelja više od 600.000 kuća i stanova u Republici, ali i oko 180.000 vikendica i kuća za odmor, u kojima se boravi tek ponekad. Najviše pustih objekata je na jugu i istoku Srbije, gde je neuseljena čak svaka četvrta kuća. Tek je nešto bolje u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji, gde samuje nešto više od petine objekata. 
Da je većina ovih kuća i stanova u izuzetno lošem stanju, međutim, ističe Goran Rodić, stručnjak za građevinarstvo iz Privredne komore Srbije. On navodi da je ogromna većina ovih objekata samo na papiru useljiva, ali i da je istim tonovima obojena i kompletna srpska slika stambenog fonda. 
„Najveći broj ovih kuća rasut je po ruralnim delovima Srbije i ne ispunjava ni osnovne uslove za život Reč je o krajevima iz kojih poslednjih decenija stanovništvo masovno odlazi u gradove i strane zemlje. Najbolji primer za to je Krivi vir, gde je pre nekoliko decenija živelo 7.200 domaćinstava, a gde danas tavori jedva 200 domova“, objašnjava Rodić. 
Rodić podseća da je prosečna starost stana u Republici oko 40 godina. Time on potkrepljuje svoju tvrdnju da su domovi većine građana Srbije u izuzetno lošem stanju, kao i da je 1,3 miliona stanova površine oko 80 miliona kvadrata zrelo za veliku rekonstrukciju. Situaciju dodatno pogoršava činjenica da je novoizgrađenih stanova malo, ali i da su lošeg kvaliteta. 
Da je čvrstih domova u gradovima nedovoljno potvrđuju demografska istraživanja, koja godinama beleže velike migracije žitelja udaljenih sela. 
Na to ukazuje i podatak da čak svaki drugi stanovnik Srbije ne živi u mestu u kome je rođen. 
Na meti najbrojnijih selidbi, ali i potrage za stanom, pored Beograda, nalazi se Novi Sad, gde je od 341.000 stanovnika doseljeno čak 200.000.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.