Niko neće u čobane ni za platu od 56.000 dinara

U mnogim selima širom Vojvodine, a tako je i u drugim delovima države, farmeri mesecima ne mogu da nađu čobanina iako nude platu između 200 i 600 evra mesečno.

Čak i oni radno sposobni koji prihvate da čuvaju ovce ili krave, nastoje da od okoline sakriju da su čobani „jer je to sramota“. 

Tako su i dva čobanina u selu Pavlovci, rumska opština, koji čuvaju 56 krava i za to od meštana naplaćuju 56.000 dinara, priznaju da tom zaradom hrane decu, ali ne žele da se o tome naveliko priča i piše kako se ne bi brukali. 

Pri tom, oni savesno i pošteno obavljaju svoj posao i meštani su zadovoljni njihovim radom i ne bi ih menjali ni za šta. 

I meštani banatskih sela muku muče da nađu čuvara ovace jer niko neće da se lati čobanskog štapa, a nekoliko stotina radno sposobnih građana ovog vojvođanskog regiona prima socijalnu pomoć. 

Nacionalna služba za zapošljavanje godinama beleži poslove koje niko neće da radi bez obzira na to koliko su plaćeni. 

Podaci pokazuju da vlada slabije interesovanje za obavljanje težih fizičkih poslova u poljoprivredi, rudarstvu i građevinarstvu, ali se zaobilaze i terenski poslovi akvizitera, agenata osiguranja, trgovačkih zastupnika. Nezaposleni, pokazuje analiza NSZ, posao i odbijaju kada im se nude loši uslovi rada, odnosno kada je plata ispod prosečne za te poslove na regionalnom niovu, ali i zbog neplaćanja prekovremenog rada. 

Situacija je slična i kod sezonskih poslova, iako se ovih dana za branje malina i kupina plaća i 2.000 dnevno, a teško je doći i do berača povrća. Zbog toga poljoprivrednici muku muče da nađu radnike u Srbiji, dok su ranije, dok Rumunija nije ušla u EU, mogli da na sezonskim poslovima zaposle njihove državljane. Oni sada više neće da rade kod nas, a ako i pristanu traže mnogo veće dnevnice nego što su naši poljoprivrednici spremni da plate. 

U letnjoj sezoni ima posla i za drvoseče, a računa se da oni mesečno mogu da zarade i oko 1.000 evra. Međutim, zbog teškog fizičkog rada u teškim vremenskim uslovima većina nezaposlenih taj posao ne želi. 

Poslodavci u Srbiji od NSZ traže, a ona ne može da im izađe u susret, varioce, zidare, šivače, stolare, bravare, vozače, mesare, pekare, tesare, armirače, keramičare… Spisak zanimanja koje poslodavci traže, a nema ih, je podugačak i sva je prilika da će se narednih godina širiti, jer interesovanje mladih da se školuju ili obuče, a NSZ nudi i dokvalifikaciju i prekvalifikaciju, je veoma malo.